Поднијети амандмани суштински не мијењају Анекс Уговора о “Краљичиној плажи“

Након што је у јулу ове године Скупштина одбацила Владин предлог Анекса на Уговор о закупу хотела “Краљичина плаза”, његово усвајање наредне седмице би представљало својеврсни преседан јер се ради о документу у којему није промијењено нити једно слово.

Иако је већина посланика већ једном препознала штетност овог документа по јавни интерес, Влада сада покушава још једном да парламентарцима “прода исту причу”, сада под пријетњом међународне арбитраже коју би закупац “Светог Стефана” могао да покрене против Црне Горе.

Сам Анекс је оригинално састављен како би се на најбезболнији начин прикриле године јавашлука који постоји у ресорном Министарству туризма и Општини Будва, а који је, поред кршења закона од стране самог закупца, значајно допринио ситуацији у којој се комплетан пројекат сада налази. Питање одговорности за то током јучерашње расправе није адекватно постављено, већ се анексом, али и предложеним амандманима само жели санирати штета која је настала. Нажалост, поново на рачун грађана и државног буџета.

Предложени амандман не мијења поменуту суштину, ни сврху Анекса и нити један од њих није нешто што би Влада или компанија Адриатиц Пропертиес одбиле као неповољно, укључујући сада већ фамозму арбитражу.

Када је у питању управо дио амандмана који се односи на одрицање права на арбитражу, пажљиво читање онога што је предлагач навео показује да такав сценарио заправо и одговара закупцу. Наиме, амандманом се Адриатиц Пропертиес одриче права на арбитражу само у односу на досадашње пролонгирање усвајање детаљног урбанистичког плана, али не и права за арбитражу у другим случајевима у будућности и то право закупца “остаје недирнуто”.

Овако предложени амандман не штити државу од будућих арбитража, па чак и оне која би била покренута уколико Влада настави да пролонгира израду планске документације. Ово из разлога јер се одбацивање права на покретање арбитраже односи само на један дио онога што Влада до сада није испунила, а не на комплетно право закупца како се у медијима покушава представити, па чак и од стране саме компаније Адриатик Пропертиес.

Заузврат, Адриатик Пропертиес добија усвојен Анекс Уговора који му обезбјеђује још повољнију позицију него оригинални Уговор о закупу и реално нема ни потребе за арбитражом.

Слично је и са осталим члановима из овог пакета који су предложени као услов за подршку Анексу. Тако се закупац “обавезује” на износ инвестиција који је “не мањи од 110 милиона еура”. Представник закупца, Петар Статис је још 2012. године тврдио да је у комплекс хотел који закупљују уложено преко 100 милиона еура, па овај “обавезујући услов” и не изгледа баш као такав када се мало боље сагледа. Са друге стране, овај ниво улагања иде директно у корист намјерама закупца да бетонира Милочерски парк, и уз хотел сагради и станове за тржиште.

Када је у питању дефинисање спратности планираних објеката на пет етажа (приземље и четири спрата) као “ограничавајућег фактора” који је уграђен у овај амандман, предлагач је морао знати да се спратност објеката дефинише само и искључиво просторно-планском документацијом, а не анексом било каквог уговора.

Такође, дио амандмана који се односи на обавезу закупца да се приликом изградње објеката поштује највише еколошке стандарде у смислу енергетске ефикасности објеката и заштите животне средине је нешто што је већ уграђено у постојеће законе које закупац свакако мора поштовати, па није јасно зашто их је предлагач амандмана посебно потенцирао.

Када је у питању “обавеза” да дио профита одваја за туристички промоцију и унапређење локалне туристичке инфраструктуре, веома је симптоматично да предлагач није прецизније дефинисао ову обавезу. Имајући у виду да је турситичкои комплекс на Светом Стефану прилично затвореног типа, поменуто “давање од профита” се веома лако односити на промоцију самих хотела којима управља Адриатик Пропертиес од чега ће на крају корист имати само та компанија. Слично је и са локалном туристичком инфраструктуром, која је ионако у већем дијелу у функцији закупца и хотелског комплекса.

Такође, амандманом је наметнута “обавеза” Влади да једном годишње Скупштини Црне Горе доставља извјештај о реализацији овог уговора, без прецизирања шта скупштинско разматрање тог извјештаја значи, да ли се усваја на Скупштини, може ли да доведе до укидања Анекса или било каквих посљедица по закупца или Владу Црне Горе. Слично је и са захтијевом за формирање привременог тијела за праћење реализације ове одлуке, чије би формирање било само преклапање са већ постојећим тијелима у Скупштини која се баве питањима заштите животне средине, просторног планирања и приватизације.

Нажалост, овако формулисани амандман не представља било какву заштиту јавног интереса од очигледне намјере Владе Црне Горе да са једне стране настави са уступцима закупцу хотелског комплекса, а са друге стране да аболира себе од одговорности за ситуацију у којој се налази комплетан пројекат.

Подсјећања ради, МАНС је још почетком 2012. године упозоравао да се Уговор о закупу не поштује, те да са једне стране Влада и Општина Будва занемарују своје обавезе, а да са друге стране закупац крши законе и прописе Црне Горе. Тада смо и поднијели кривичну пријаву против Предрага Секулића, Бранимира Гвозденовића и Предрага Ненезића, Рајка Куљаче и Лазара Рађеновића, али и против представника компаније Адриатиц Пропертиес и других због сумње да нису обезбиједили поштовање Уговора о закупу и толерисали нелегалну градњу од стране закупца. Ова кривична пријава је од стране претходног тужилаштва одбачена без ваљаног образложења.

Имајући у виду да је Влада Скупштини доставила текст Анекса који су посланици већ једном одбили, МАНС очекује да овај документ поново буде одбачен. У супротном би било занимљиво саслушати разлоге и мотиве оних посланика који су од јула мјесеца до данас промијенили мишљење о Анексу.

МАНС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: