Подршка природних савезника

Пише: Јован Лакићевић

Усвајање Резолуције о геноциду у Јасеновцу и тд. у црногорском Парламенту и оно што је том приликом реченео , односно што се могло чути , биће, вјерујем тек почетак озбиљније расправе о историји у којој смо расли, а неки дочекали и озбиљније године.
Оно што би се могло у скоријој будућности очекивати јесте – ревизија безочно фалсификоване новије историје на подручју Балкана, односно покојне нам Југославије. Дакле, – ревизија ревизије, ма како то какофонично звучало.
Веома је индикативно гласање за једну и другу резолуцију, о Сребреници и Јасеновцу. Они који су из све снаге били за прву (измишљену и подлу) , изашли су из сале кад се гласало о Јасеновцу – Поглавникова ДПС, Бошњачка, Елвирова странка и Дританова УРА…
Па неће, ваљда, бити да наши (пи,пи, пи!) то јест тамо њихови партијски ( а не никако народни!) посланици не разликују ратни злочин ( још неутврђено чији) од класичног најодвратнијег геноцида – холокауста , кога је запамтила историја Планете ( сјетите се само 57 начина стравичне ликвидације Срба)…
И ДПСовци, као вјерни следбеници титоистичке идеологиј ( у сатирању „великосрпског хегемонизма“?!) и Бошњаци као „хрватско“, боље речено „усташко цвијеће“ (највјернији следбеници Хитлера) и представници Албанаца , као потомци поклоника Мусолинија и Хитлера, нашли су се у истом табору као бранитељи геноцида у Јасеновцу.
Арбанаси, као природни савезници контра Срба у минулим временима, у свакој прилици ( не треба сметнути са ума да је око 2.500 Арбанаса учествовало, на челу са Агимом Чекуом у потоњем грађанском рату на страни братске, Антове, па Туђманове НДХ у чишћењу од непоћудних Срба)!
Несумњиво, биће тако и у свим сличним будућим гласањима, јер споменуте групације остаће вјерне својим „љубавима“ и савезницима из ближе и даље прошлости.
Кад неки часни историчари (надам се ускоро) нађу одгово на два питања: зашто се „највећи син ко зна којих народа и народности“) послије расула „Ужичке републике“ задржао три године са својом братијом на територији Независне државе Хрватске, заштићени као индијске краве, и зашто, до краја рата није дозволио својим командантима да ослободе највеће и најстрашније српско губилиште у више логора Јасеновца, биће нам јаснија и нека ововремена збивања.
Павелићеве усташе и Брозови ( и некад моји) комунисти, сарађивали су све вријеме рата! Темељ те братске идеолошке сарадње био је Уговор између два партијска врха још из 1936. у Лепоглави, који су потписали, уз присуство лажног Броза и Анте, њихови партијски лауфери, Моша Пијаде и Миле Будак о разбијању „свим средствима“ тадашње Југославије и ликвидацији „великосрпског хегемонизма“, односно о сатирању и затирању српског корпуса, (ш то траје и до данас)! Зар то није показала и потоња Подгоричка Скупштина?
Млађе читаоце ваља подсјетити да је ријеч о двије партије, или, тачније, организације, које су почеле са антијугословенским акцијама тек што је формирана заједничка држава због чега су, не много након злосрећног „уједињења“, проглашене терористичким и законом забрањене!
Дакле, у вријеме јулских устанака (Дражин је био почетком маја 41 на Равној Гори!) КПЈ је била – законом забрањена Партија. Отуда велике резерве српског живља, у старту, према КПЈ и њеним кадровима!
Но, да по обичају не ширим причу. И да се задржим на првом питању: откуд тако лагодан и лежеран боравак вођства КПЈ у Ендехазији пуне три годин? Да подсјетимо, тамо су у Бихаћу и Јајцу одржана два засиједања АВНОЈа ( самопроглашеног Антифашистичког вијећа Југославије), без представника Србије!
Нешто се не сјећам неких значајнијих битака између усташа и партизана, осим на Ливну и Купресу, гдје је буквално жртвована 4. пролетерска бригада, у којој је командант Четвртога батаљона био касније генерал пуковник Саво Дрљевић, народни херој и „ливањска легенда“. На Купресу је је изгинуло доста мојих рођака. Ту су погинуле три сестре Радовића, чији је брат јединац био у Покрету ДМ, Бошко Рашовић, Божо Даниловић и многи други моји Морачани.
Много година касније, посјетио сам Купрес и Купрешко поље, као новинар, али и бригадни генерал ЈНА у резерви , да бих схватио апсолутну Брозову подвалу. Купрешко поље било је пројектована кланица српских родољуба под петокраком!

Пропустио сам да кажем да је у Ливну мој велики пријатељ, Саво Ђуров Дрљевић, ( на заробљеној усташкој танкети, ушао у утврђено усташко упориште, и опалио митраљезом по усташким бункерима све док се није појавила бијела застава. (Саво је, иначе, био начелник штаба здружених корпуса при ослобођењу Београда, док се његов друг Пеко сликао са Брозом на Дунаву!)
На Купрешком пољу, без заклона, његови саборци су могли да буду само глинени голубови, односно жртве. Упркос свему, Купрес је освојен, али је то била стравична војничка жртва Н Н Броза. Да би се, ваљда, доказало да он не шурује са усташама, послао је српске пролетере у стравичну погибију!.
У вези са боравком Броза у НДХ је и погибија Ивице Лоле Рибара у Ливањском пољу када је овај требало да узлети у једној значајној војно-политичкој мисији. Све су прилике да су загребачке усташе, на позив Броза, учествовале у ликвидацији његовог могућног конкурента за мјесто челника у будућој Југославији.
Тада су и авион и симпатични Ивица Рибар, били изрешетани. Баш као и Благоје Паровић, командант интернационалне бригаде у Шпанском грађанском рату , неколико година раније, када га је у Шпанији, по Брозовом наређењу , ликвидирао извјесни Влајко Беговић, касније Брозов функционер у покојној нам Југи.
На сличан начин, по дојави Валтера (Броза) биће ликвидиран (?) у Лубјанки и Петко Милетић, Ровчанин са Космета, који је и у већ споменутој` Лепоглави уживао неподијељене симпљатије затвореника, за разлику од „Броза“.

Најзад, у очекивању одговора на друго питање с почетка текста, кога нема, па нема – зашто Броз до краја рата није дозволио ослобођење Јасеновца. Многи и до данас мисле да Ј Б Тито то није дозволио због тога што је био Хрват из Кумровца. Овај Броз, о коме и данас нагађамо ко је и одакле, , никад није био онај Броз из Кумровца, чији је идентитет, када је у Печују 1912 године, заједно са М. Крлежом и А. Хитлером, завршио аустроугарски контраобавјештајни курс , Тито преузео!
„Броз“ је, као програмирани језуита, све су прилике ванбрачни син Фрања Јосифа, али и агент Емајл сикса, као и његов друг А. Павелић ( од 1926. године) чекао, по наређењу Енглеза, да се што више Срба у јасеновачким логорима, поубија!
(Исто то данас ради Хазар Зеленски у Украјини, коме Енглез Џонсон, прије двије године, није дозволио да закључи мировни споразум с Русима, како би тамо, на бојишту, што више православних Руса, с обје стране границе, изгинуло!
Држите се, браћо Милогорци, програмиране нам, драстично фалсификоване историје, у којој су вам „четници“ за све криви, па и за јасеновачке логоре и ликвидацију, не 700 хиљада Срба, (толико их је поморено, па 1964, пребројано само у Доњој Градини), него милион и 130 хиљада, колико их је побијено у хрватским и муслиманским, усташким логорима смрти у НДХ!
Бесрамно је, али на неки начин и добро и поучно, оно што сте прије неки дан учинјили, заједно са својим идеолошким сатрапима, приликом гласања у Подгоричкој Скупштини, да вас црногорски живаљ коначно препозна, као вјерне следбенике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: