Подршка Савеза сокола Чесима на слету у Прагу 1938.

Пише: Саша Недељковић

Рад Савеза Сокола на подстицању пријатељства међу словенским народима био је најзапаженији кроз учешће на Свесловенским слетовима у Прагу. Посебно је био значајан слет у Прагу 1938.  Савез Сокола Краљевине Југославије наступио је у Прагу на X Свесловенском слету 1938. са 10.000 учесника. У поворци је учествовало 36 сокола коњаника. Коњаници су наступали са копљима и двема коњичким заставама (жупе Љубљана и Београд).

Од музика Савеза Сокола учествовали су: мешовити соколски хор из Старог Сивца, музика соколског друштва из Београда, Вараждина, Подгорице, Сплита, Љубљане, Суботице, Новог Сада, Куле (нараштајска) и тамбурашки соколски зборови из Суботице и Петровграда. Поред чланства и нараштаја, први пут су на слету 1938. били и сеоски соколи (преко 600). У живописној народној ношњи из разних делова Југославије, изазвали су у Прагу интересовање. Савез Сокола је материјалном потпором омогућио одлазак сеоских чета на слет у Прагу. (1) Приликом Свесловенског слета у Прагу јуна 1938. Верослава М. Копша, ученица VII разреда II женске гимназије у Београду, одржала је говор у име средњошколаца из Југославије преко радија у Прагу: „Са неизмерним одушевљењем и радошћу саслушале смо саопштење да смо позване да учествујемо на свесоколском слету, који треба да се одржи ове године у Прагу. Овим позивом нам се пружила прилика да и ми учествујемо у величанственим манифестацијама соколства, и у исто време да се упознамо са знаменитостима једног великог европског града. Наша радост је била у толико дубља и искренија, јер смо знале да ће у братској престоници Прагу наше одушевљење достићи врхунац. Тако жељно и са нестрпљењем очекивани дан нашег поласка је дошао. И већ од првог момента, када смо напустили нашу милу земљу, почеле су да се нижу радости. Оне су се све више повећавале у колико смо се више приближавале границама драге нам Чехословачке. Угодно осећање, које смо носиле у себи, достигло је максимум када смо стигле у Праг. Праг нам се показао у свој својој лепоти под светлим сунчаним зрацима. Са свих страна пријатељски насмејана лица, која су нас топло поздрављала, учинили су да и наше душе буду пуне сунца. Дочек је био тако спонтан и искрен, да смо ми у нашим (личним) узвицима „Наздар” и „Здраво” осећале не само поздраве, већ и изливе оног дубљег осећања, које везује наша два народа. Ми смо срећне што се налазимо у дивном Прагу, и можемо слободно да кажемо, да се у њему осећамо као у својој домовини. То нам је још једном дало потстрека да у будуће све уложимо ради још већег зближења наша два народа и да све наше младалачке идеале положимо на олтар Свесловенства.

То ћемо сматрати за свети аманет. Увек ћемо радити на томе, јер нема лепшег, умирљивијег и срећнијег сазнања него кад смо свесне да можемо да кажемо : ја сам своју дужност испунила. На крају срдачно захваљујемо браћи Чехословацима на дивном гостопримству, које су нам указали. Надамо се да ћемо у најскоријем времену моћи исто тако топло и од срца да им га узвратимо у нашој престоници Београду. Здраво !” (2) Соколи из Југославије сем Прага обишли су и друге градове као што је био Карлсбад данас Карлове Вари у тадашњим Судетима. Разгледница која је сачувана са слета упучена је „ Драхе сестре јихлослованце Даници Томић” са текстом : „За успомену на слет у Прагу и Ваш боравак у Ческословенској републике. 29./6 – 8./7. 1938.”

У чланку „Опаске о прашкоме слету” писано је о утисцима са слета : „Гостољубивост чешкословачке браће је јединствена на свету. Свако од нас понео је кући драгу успомену о доказима братства, које је сам доживео. Стидимо се што је било наше браће и сестара, који нису разумели да се предности, које им се дају, дарови братства, а не њихово право. Често смо били сведоци управо мучних призора, кад су наши људи надуто тражили, да их редатељи пусте на седала, на главну трибину и слично. “(3) Приликом Свесловенског слета у Прагу јуна 1938. члана сокола жупе Осијек задржала је 8 годишња девојчица, која му је пружила два ружина пупољка са писамцем. Случајно их је раздвојио аутомобил. На коверти било је соколско срце, а на карти мала девојчица је написала : „ X Свесоколски слет у Прагу, 5 VII 1938. Никада Вас нећу заборавити. Молим, да и Ви мене не заборавите. Здраво ! Живила Југославија, Ваша мала Верица из Прага. Молим, да свим мојим другарицама код куће, које нису могле доћи на слет изручите поздраве од мене.” (4)  Нико Бартуловић је у свом чланку  „Морални значај прашких свечаности”, који је из „Видика” прештампало „Братство” из Осијека истакао : „За југословенске заставице и значке људи су се отимали као за најдрагоценије амајлије. Сваки воз који је доносио, макар и најмању групу Југославена, био је обасут цвећем. Када је долазила наша војска, чинило се да ће се и прозори срушити од веселог домахивања и раздраганог клицања, а када би се појавили маринци, одушевљење је прелазило у френетичност. Бити Југословен значило је, тих дана у Чехословачкој, имати слободан приступ свуда и отворена сва срца. … Било је рашта поносити се тих дана, и својим … Брончане фигуре наших пешака и морнарице, раскошне народне ношње и лепота наших жена, и одличан наступ наших Соколаша репрезентовали су првокласно нашу свести нашу снагу, … део поворке, а нарочито онај са народним ношњама, појео је многе хиљаде метара фотографских и биоскопских филмова, а чим би се појавили наши војници у неком јавном месту, све је устајало да им аплаудира, музика је одмах интонирала наше песме и све им се дивило. “ (5)  На слет у Праг је дошао и Хрвоје Мацановић. За време слета приредио је 11 великих репортажа за југословенске радио станице а листови су донели 30 његових чланака зо слету. Кад се управа чехословачких радио станица захвалила Мацановићу за труд, добила је одговор : „.. Будите уверени да имате код нас на словенском југу хиљаде пријатеља који су спремни доказати не само пером и речима него и крвљу стварност гесла „Верност за верност”. А ја нисам задњи међу њима.” (6)

Соколска друштва у Краљевини Југославији наставила су свој предратни рад на подстицању пријатељства и узајамности међу словенским народима.  Један од видова сарадње је било учешће Савез Сокола на Свесловенским слетовима у Прагу. Најбројније учешће сокола из Југославије било је на слету 1938. То је било време кад се осећало заоштравање у вези Судета и зато је бројно учешће сокола из Југославије била подршка Чесима пред наступајуће догађаје. То је чешки народ осећао и показивао у сусретима са соколима из Југославије.

Аутор је члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. „Извештај Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, Београд, стр. 8, 21, 86, 138;
2. Вести, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 8;3
3. С.Т, „Опаске о прашкоме слету”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 аугуста 1938, бр. 7-8, стр. 272;
4. Н.Ц, – Осијек, „Порука мале Верице из Прага”, „Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8 стр. 144;
5. Нико Бартуловић,  „Морални значај прашких свечаности”,  „Братство”, Осијек, јули-аугуст 1938, бр. 7-8 стр. 149, 150;
6. „Верност за верност”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 224;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: