Подсетник на Мунка из времена шпанског грипа

На насловној страни часописа „Emerging infectious diseases” који издаје амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC) – у овом случају реч је о броју штампаном марта 2003. године – осванула је илустрација коју у први мах нико ту не би очекивао: „Аутопортрет након шпанског грипа” Едварда Мунка, настао 1919. У препознатљивом експресионистичком маниру својственом овом великом ствараоцу читаоца посматра он лично, изнуреног погледа, пуштене браде, изолован и утопљен у зелене тонове позадине. Да нема датума на самом издању, рекло би се адекватна алузија данашњем времену, а реч је о слици која прати научни текст о инфлуенци штампан пре 17 година.

Ова позната медицинска публикација, њена поменута насловница и пратећи текст представљени су недавно у чланку америчког Националног центра за биотехонолошке информације, у којем се свет упозорава да је медицина напредовала, али да су епидемије нешто што ће нас заувек пратити, а дат је и пригодан осврт на самог Мунка. Аутори су публици још једном препричали околности појаве шпанског грипа и његовог еруптивног ширења током последњих година Првог светског рата када је свет већ био опхрван ратним пошастима, описана је Мункова биографија, како приватна тако и уметничка, док је посебна пажња указана анализи поменуте слике, за коју се каже да одише „малаксалошћу, недостатком ваздуха, безнадежношћу”…

И није о овом делу само ту било речи, већ су недавно „Тајм”, „Stirworld” и неколико страних медија подсетили на још једну Мункову слику, такође насталу 1919, а под називом „Аутопортрет за време шпанског грипа”. Евоцирајући доба које личи на наше и начин на који је један од најпознатијих уметника то доба преживео и доживео, „Тајм” се бави тиме како су ствараоци генерално и различити уметнички покрети и правци покушали да пронађу смисао у туробним и кризнима годинама, 1918. и 1919. У том контексту посматрају се и ова два Мункова уља на платну и то као одраз егзистенцијалне драме, иначе присутне и на већини осталих слика овог иновативног Норвежанина, на којима се уочавају траума, очај и беспомоћност.

Кустоси Мунковог музеја у Ослу, у којем се чува „Аутопортрет након шпанског грипа”, („Аутопортрет за време шпанског грипа” налази се у Националном музеју у Ослу), кажу за „Stirworld” да и поред два јасна назива на ова два дела никако не могу бити сигурни да је Мунк заиста преболео шпански грип или је имао неко друго респираторно обољење, док његов биограф пише да је у то време сликар био заиста болестан али се не прецизира од чега је боловао. Има и тумачења по којима је реч о уметниковој идентификацији са дивљајућом болешћу и друштвом које је њоме било погођено и то виђење поткрепљено је и тиме што је Мунк целог живота  био крхког здравља. Имао је хронични астматични бронхитис, његова мајка преминула је од туберкулозе док је он још био дечак, потом му је сестра страдала од исте болести да би на крају изгубио и старијег брата, којег је однела упала плућа. Уз све то, патио је и од депресије, извесно време провео је у санаторијуму у родној земљи и никада се у потпуности није опоравио. О свему томе и сам је умео да каже: „Болест, лудило и смрт бдели су изнад моје колевке, пратили су ме целог живота.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: