Подсјећање на поријекло Карађорђевића из Васојевића

На позив Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра II и Принцезе Катарине Карађорђевић 30. Марта 2017. године на Белом Двору у Београду, предсједник СО Беране Горан Киковић присуствовао је пријему поводом 25. година од обнове рада Савеза Српски Соко чији је покровитељ престолонаследник.

Тим поводом предсједник Киковић је уручио прогодне поклоне Његовом Краљевском Височанству  престолонаследнику Александра II Карађорђевићу односно књиге који опусују крвне везе између Васојевића и Карађорђевића.

„Релевантне чињенице из историографске литературе о Карађорђевићима и Васојевићима говоре да су Карађорђевићи поријеклом из Васојевића мада има доста публициста последњих година који то оспоравају“, казао је Киковић.

Пријему је присуствовао Драгиша Ђуришић, потпредсједник Иницаијативног одбораза оснивање Српског Соколскогдруштва за Беране и Андријевицу  из Краља код Андријевице, одакле су преци престолонаследника Александра. Киковић је том приликом позвао престолонаследника Александра II Карађорђевића да посјети завичај својих предака Беране и Андријевицу што је он са задовољством прихватио.

Овдје треба истаћи неколико примјера да су Карађорђевићи  поријеклом из Васојевића, каже Ђуришић, додајући да постоје   бројни докази, од којих истичемо да у родослову Карађорђевића стоји да је дјед Карађорђев, Јован Ђуришић, рођен у Васојевићима, који се са два брата преселио у Србију 1740.  године, а та два брата су остала у Васојевићима.

„Кнез Петар I је у Краљима својим рођацима 1883. године  саградио кућу, која и данас постоји и зове се Кула Ђурковића, који су потомци Ђуришићâ. Спомен плоча на овој кули подсјећа на боравак Петра I Карађорђевића у завичају својих предака. А у знак поноса и из осјећаја захвалности према вожду Карађорђу,  Васојевићи са својом браћом из Шумадије, подигоше му споменик у Краљима, који је на Видовдан 1996. године на уприличеној свечаности открио др Милија Зечевић, почасни предсједник Удружења Васојевића“, истако је он додајући да Вождов син Александар Карађорђевић (кнез од 1842. до 1858. године) био је веома поносан на своје поријекло из Васојевића, па је зато одржавао присне везе са владиком Његошем и мудрим духовником и главаром Васојевића Мојсијем Зечевићем.

„Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у  борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст  добило 196  учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је,  9. октобра 1934., када је убијен, “плакала цијела Лимска долина“. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… “, навео је он и подсјетио на чињеницу да када се већ крунисао за краља Петар I,  лично је дошао у Андријевицу да посјети постојбину свога прадједе, о чему постоји сачуван и краћи филмски запис у Југословенској кинотеци у Београду.

„Александрова уставобранитељска влада је одржавала добре просвјетне везе са Васојевићима и пружала финансијску помоћ ђацима који су се школовали у Србији, а главарима у Васојевићима је слао дукате за набавку оружја и џебане која им је била потребна у борби против Турака.  Поред тога,  кнез Александар се посредством владике Његоша лично ангажовао на елиминисању племенских свађа између Васојевићâ и Србљакâ у Васојевићима“, закључио је Ђуришић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: