Подсјетник

Пише: О. Миајло Бацковић 

Да се подсјетимо мало наших литија. Шта су и због чега оне биле величанствене ,молитвене, мирне и побједоносне…?
Духовни али и друштвено-политички феномен који ће се памтити и проучавати!
Одговор је свима очигледан и јасан. Зато што смо били једно и заједно!
Међу нама тих дана у молитвеном ходу било је и оних који политички па и национално нису мислили слично као и ми,било је и наше браће других религија,али свима нам је молитва била иста и циљ.
Сваки корак у Литији био је покрет молитве на бројаници,зато су окађене улице наших градова постале Црква!
Нису наше литије биле против било кога већ за све оне вриједности које надилазе подјеле међу нама.
Јесмо ли остварили тај циљ, јесмо ли побједили истински себе и били искрени..?
Очигледно да нисмо нити ћемо овако јер више нисмо Литија!
Знам да је велика већина истински осјетила додир Божијег присуства међу нама тих дана.
Ми, сви заједно, својим поступцима као да желимо да направимо отклон од свега што су литије постигле, понашамо се као гладна звијер која се граби за парче меса. Огладњеле очи и незасити политички апетити сада су попримиле свој прави облик и ћуд гладне хијене.
Стари, нови, будући, наши, њихови… сви заједно!
Није слобода плијен око којег се јагми и свађа, нити је правда нешто што се на тај начин задобија!
Постали смо антипод, сушта супротност свему што су биле литије! Брзо смо почели да се пребројавамо и правимо разлике против којих смо се борили.

Иако свјестан геополитичких вјетрова који овуда вјековима дувају и ломе се преко нашег напаћеног народа, и зато што знам да смо мали и небитни Истоку и Западу у њиховој подјели свијета, и што видим да смо дио глобалног пројекта на чије токове овако разједињени и подјељени не можемо утицати,у једно сам сигуран а то је да само ако будемо своји и мислили о нама и овом парчету поднебесја које данас зовемо Црна Гора, свјесни свега овога, можемо мијењати ток ствари и помоћи себи и другима!

У литијама нисмо дали да се носе било чије заставе ма колико их вољели, осим наших, нисмо палили бакље већ свијеће и нисмо носили партијске књижице већ иконе!
Такозвани Запад је дао “Амин” однарођеном режиму да удари на Цркву, али када су видјели стотине хиљада одлучних, сложних људи у литијама, промјенили су мишљење или су промјенили тактику, у сваком случају чули су нас!
Није нас скоро никад, па ни тад красила политичка мудрост, већ срце и величанствени гени наших дивних предака.
Молим вас браћо, вратимо се мислима бар за трен у литије, сјетимо се оних дивних насмијаних лица која су ходила уз нас и ко су били ти људи. Нека наша срца огрије тај осјећај и онда ћемо опет бити једно и заједно!
Јесмо ли одбацивали било кога ко је искрено био са нама тих дана?
Радовали смо се сваком новом лицу на којем није било страха! Ни сада не одбацујте већ пригрлите све, и оне који тада нису били са нама јер смо сви ми уствари Црна Гора коју чине људи па онда територије и историја..
Осуђујући једни друге, прекором гледајући међу собом, сврставајући се на разне стране, неке из прошлости и неке нове, тражећи старе о нове непријатеље, само тонемо у дубљи амбис безумља и бесмисла који тако стварамо.

Нека литија не буде само политички памфлет и изговор, већ подсјетник и опомена свим који су од тог принципа одступили.
Литија није носила мржњу већ љубав кроз коју смо прихватали различитости међу нама, и то опредјељење које је у суштини дубоко истински православно нам је донијело побједу!

Нека нова Влада буде литија помирења свих а попис израз литијске слободе да будемо оно што јесмо и да се пишемо именом својих предака. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: