Подсјетник за Сребреницу

Подсјећа: Јован Лакићевић

У данима кад српска дипломатија у Њујорку покушава да творце Резолуције о Сребреници ( а више их је!) одврати од намјере да се о њој уопште расправља на Генералној Скупштини УН подсјећамо на чињенице које смо, поводом Сребренице раније  објавили на овом Порталу.

Један од првих текстова  је био „Највећа подвала Србима у 20 вијеку“. А последњи, „Сребреница као пројекат Енглеза!“

За ову прилику издвојио бих неколико несумњивих  факата који се  у „јавној расправи“ готово и не спомињу.

Нико се од наших политичара, ни од мојих колега „ааналитичара“ није сјетио изјаве највишег представника Уједињених нација у Сарајеву тијех дана.

Филип Корвин, Американац, иначе, тврдио је и тада, након ослобађана Сребренице,  па све до своје смрти, 2010. године следеће: „У СРЕБРЕНИЦИ ЈЕ УБИЈЕНО  ОКО 700 МУСЛИМАНСКИХ ВОЈНИХ ЗАРОБЉЕНИКА  А  ДА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ТОГ БРОЈА И 8.0000, КОЈА СЕ СТАЛНО ПРОПАГИРА -ПОЛИТИЧКА. СРЕБРЕНИЦА ЈЕ ОЧИГЛЕДНО ИСПОЛИТИЗОВАНА  ДА БИ СЕ СРПСКИ НАРОД НЕОСНОВАНО  ОПТУЖИО И ТРАЈНО ЗАВАДИО СА СВОЈИМ СУСЈЕДИМА“!

Толико о „великом и страшном злочину“!

У силним закаснелим изјавама и говорима ових дана, нико се није сјетио чињенице да у Дејтону, неколико мјесеци касније, када је решавана судбина БиХ,  није било помена о  „велики злочин“, а камо ли „геноцид“ у Сребреници!

Стријељане муслиманских заробљеника је, наводно, вршено на пет локација. Само на једној је утврђено ко су били извођачи.  Ријеч је о пуковнику Љ. Беари, несумњиво агенту Емајлсикса, који је по субординацији ангажовао  В. Поповића, потпуковника, официра за безбједност Дринског корпуса (умро у Хагу) и  М. Николића,  резервног капетана и безбједњака Братуначке бригаде, да заједно са плаћеницима ИЗ Десетог  диверзантског одреда,   (било их је осам, од којих је само један био Србин) изврше стријељање групе заробљеника!

Нико се из врха Републике Српске, за безмало 30 година, није потрудио да се освијетли издајничка и злочиначка улога Љубише Беаре у овом  „подухвату“, по налогу  његове филијале

МИ 6!

А ријеч је о особи која је претходно била командант злогласне Лоре и  шеф Брозових Бриона, када је, вјероватно, врбован од Емајлсикса.

Када је почетком рата, на своју руку, побио више добровољаца, „четника“ на Дебелом бријегу, заглавио је у војном затвору!

Да би иронија била потпуна, ослободио га је, као свог класића,  генерал Младић и поставио га за главног официра безбједности, у Команди, у Хан Пијеску!

Занимљиво је да се Беара обрео на подручју Сребренице, одмах након њеног ослобађања, на своју руку, наравно,  док је генерал Младић био у Београду!

Његова десна рука у стријељању био је већ споменути рез. Капетан, безбједњак Братуначке бригаде, Момир Николић, који ће се касније (наравно по претходном договору, да би спасио своју безвриједну гузицу, бити свједок оптужбе против генерала Младића. И то вриједи поменути.

Када је, након заузимања Сребренице, неко од официра наводно  питао Младића шта да се ради са муслиманским заробљеницима, , он је по свједочењу  споменуте особе, која тада није могла прићи ни на пушкомет генералу, показао шаком испод грла!!  ( Какав суд, такви и свједоци!)

Није незанимљиво да се каже да је за „геноцид“, својевремено, био , од свог војног и политичког руководства,  осуђен командант Дринског корпуса, генерал Крстић, али је и он  у другостепеном поступку, код овог НАТО Хашког суда,  био ослобођен и у другом поступку осуђен  осуђен за   „помагање, односно неспречавање геноцида“!

Нико, ни од српског руководства, ни од српских генерала, дакле, није могао бити, нити је осуђен за геноцид! Осуђени су, пазите ово, или за помагање, или  за неспречавање геноцида!

Оно што сам у више својих текстова на овом Порталу поменуо, до данас – нема одговора: ко су били „извођачи радова на четири преостале локације, гдје је било стријељања заробљеника.

Ни послије три деценије – нема их!

Пошто одавно знам да је Сребреница, од почетка до краја, пројекат наших „освједочених пријатеља“, Енглеза, покушао сам у мојим  текстовима на овом Порталу, да изведем логичке закључке, ослањају се на официјелне записе Холандског батаљона, задуженог за „безбједност Сребренуице“, а који гласе:

„у вријеме заузимања Сребренице, у јулу 95. године,  на овом терену се појавио батаљон САСоваца.  Они су, рано ујутро, одлазили на терен, а увече су се враћали, чистећи одјећу, али и оружје“!

То ни у једном часу неће бити сигнал властима Српске да се потруде да се сазна, шта су САСовци тада радили на подручју Сребренице и околине:

Ја знам и рекао сам у више текстова на Инфорсу, али то уопште није дошло до оних којима је било намијењено, до власти у Београду и Бањалуци.

С тога, мислим, да и у овом часу радим узалудан посао. Али чиним оно што би  сваки Србин, по својој савјести и осјећању одговорности, требало да чини!

И молим наше неумне политичаре: Престаните, кумим вас Богом, да трубецате о „великом српском злочину“ у Сребреници, прије него што се утврди – чији је то злочин!

Ја знам, а и ви бистде, господо, с мало напора могли да сазнате. И да нас, коначно, ослободите  актуелне, намакнуте биједе о почињеном „великом злочину“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: