Подстрекачи разврата: Универзитети у Британији у улози „макроа“

Пише: Свјатослав Књазјев/ФОНДСК

Најпопуларније новине у Великој Британији, Daily Mail, данима се преносила причу 18-огодишње студенткиње права Ане, која преко дана похађа наставу, док ноћу ради као проститутка. Без обзира на њену младост, она већ има око 200 клијената. Своје услуге наплаћује јефтино – 10 фунти по човјеку. Каже да јој је новац потребан да би платила школарину.

Према извјештају новинара чак се и клијенти будуће правнице чуде како она усклађује ове „активности“ са учењем. А на универзитету на све ово гледају „кроз прсте“, чак можемо рећи и да их охрабрују. За администрацију је најважније да студенти плаћају „масне“ рачуне који износе више од 9000 фунти годишње (преко 10000 евра). Проценат таквих секс-радника оба пола међу британским студентима рапидно расте.

Студенткиња Кембриџа Попи Кобурн у чланку објављеном на сајту UnHerd је написала да британски универзитети данас врше функцију макроа.

Лестерски државни универзитет издао је специјални приручник „Скуп корисних алата за студенте секс-раднике“. Цинизам аутора овог приручника поражава. По њиховом мишљењу запослени на универзитету не само да не смију ни да алудирају да би студент могао да прекине бављење проституцијом, већ се сугерише да је недопустиво код омладине развијати негативну представу о плаћању сексуалних услуга. По ријечима Попи Кобурн овакви приручници су већ готови за штампање и на другим универзитетима у Великој Британији.

„Није добро то што универзитети утјерују студенте у дугове, а затим им сугеришу да је проституција сасвим прихватљив метод за рјешавање овог проблема.“, каже Кобурн.

У овом случају можемо рећи да се дјевојка изражава поприлично меко. То за шта она каже да „није добро“, у ствари је гнусно и одвратно. Она истиче да су друштвени морал и социјалне везе у актуелној ситуацији постали жртвом сурових захтјева тржишта.

Захваљујући подацима који су добијени на основу социолошких истраживања које је организовао Daily Mail, утврђено је да се различитим облицима проституције данас бави најмање 4% процента (95000) британских студената. Скоро трећина од њих улази у непосредан контакт са клијентима, док остали интимне услуге клијентима пружају у онлајн режиму.

У том контексту и Савези студената на универзитетима спроводе пропагандне кампање за подршку „безопасних“ облика бављења проституцијом. На Лондонском универзитету тврде да је проституција проста размјена новца за рад, баш као и приликом било које друге дјелатности. На универзитету у Едингургу објавили су да имају „нулту толеранцију“ према онима који изражавају негаиван став о проституцији. На универзитетима у Сасексу и Брајтону у специјалним киосцима студентима се дијеле презервативи. Савез студената Оксфорда започео је са кампањом подршке „полној декриминализацији проституције“.

У приручницима који циркулишу кроз студентска удружења постоје и препоруке које се односе на најбезбједније позе. На Лестерском универзитету трговину студената својим тијелом називају реалношћу и пропагирају ширење адекватних „помоћних средстава“.

Тако младим Британцима, али и онима који стреме одласку у Британију зарад образовања, универзитетске власти и студентске организације сугеришу да је њихово тијело – роба. Морал, чедност и стидљивост одбацују се као превазиђења архаика чији се трагови систематски уклањају из јавног живота.

Све ово доводи до ширења венеричних и психичких болести међу младима, „експлозији наркоманије“, порасту преступништва. Породица као срж друштва се уништава. Жртве одвратне трговине тијелом постаје све више дјевојака и младића. Према подацима Daily Mail-а око пола милиона људи у Британији регистровани су на интернету као издржабане особе, које добијају новац или поклоне од богатих људи (млађих, али и оних старијих) у замјену за „дјелиће интиме“.

„Обично богати мушкарци траже образоване дјевојке са којима могу и да разговарају.“, наводе ријечи једне од студенткиње које имају свог „спонзора“. Ова пракса се шири. Кажу да је код „нових Руса“ веома популарно слања дјеце на школовање у Лондону. Можда би требали подробно да размисле о томе.

Прочитајте још:

Је ли „Лименка“ национална или једнонационална пљачка?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: