Подвиг четворице младића из Чикага, међу њима и један Куч: Од Видовдана до Петровдана 4000 миља на моторима, за одбрану светиња у Црној Гори!

Пише: Антоније Ковачевић

У последње време често слушамо приче о томе како младима које судбина одведе преко границе, далеко од отаџбине, ништа није свето, како не држе до традиције, заборављају ко су и шта су…

Да није баш тако говори и пример четворице момака-јунака који, истина, не пашу сабље и не јашу коње, већ моћне машине на два точка и доста кубика, са којима планирају да остваре несвакидашњи подвиг.

Бобан, Немања, Мирко и Никола, чланови удружења српских бајкера које себе назива “Чикашком моторизованом бригадом“, окупили су се на Видовдан у православном храму Светог Стефана Дечанског у Чикагу, како би од оца Александра Петровића примили благослов за далеки пут дуг читавих 4.000 миља, током кога ће проћи кроз више америчких држава, а окончати га на други велики православни празник – Петровдан.

Разлог за ово несвакидашње путовање четворице младих бајкера јесте жеља да подрже спски народ у Црној Гори који се свакодневно бори за одбрану вековних светиња од тамошњег режима Мила Ђукановића.

– Због глобалих дешавања и епидемије тренутно нисмо у могућности да својим присуством дамо подршку нашој браћи и сестрама у одбрани светиња, па смо одлучили да на овај начин дамо свој допринос њиховој борби. Причестили смо се на Видовдан, као некад пред бој наши славни преци на Газиместану. После литургије кренули смо у нашу малу битку. Возићемо од Чикага до Денвера, одатле до националног парка Јелоустон, па Тетон вилиџа, Џексона, а онда даље птреко Брус Кањона, Кењонленда, Вајт Ривера одакле се враћамо за Денвер са намјером да се за Петровдан вратимо на полазну тачку у Чикагу, поручује Подгоричанин Бобан Мијовић (27), чијим венама тече крв славног племена Кучи, а који већ 5 година живи у Чикагу.

А у екипи, поред њега, делије из свих српских земаља…Немања Кежић (27) је из Мркоњић града у Републици Српској, већ 4 године живи и ради у Чикагу. Мирко Томашевић (25) је рођени Сремац, из села Гргуревци крај Митровице, иначе је студент богословије у Либертвилу. Приморац из Бара, Никола Јовановић (26), тек је две године у Америци, али је одлучио са другарима да крене у ову авантуру и искушење.

Њих четворица примила су на велики српски празник благослов од оца Александра Патровића, а присутни верници у цркви Стефана Дечанског су им пожелели срећан пут …

– Благословени да сте, уз жељу да се по повратку поново окупимо на светој литургији и заједно заблагодаримо Богу. Овим подухватом Вас четворица, у име целе српске православне заједнице у Чикагу, мирним путем изражавате своје негодовање и незадовољство због стања у Црној Гори, изазвано доношењем контроверзног закона о слободи вероисповести у тој земљи, а с друге стране пружате снажну моралну подршку Српској православној цркви у Црној Гори да остане непоколебљива у одбрани својих древних светиња, истакао је отац Александар испраћајући на пут своје парохијане.

Храбра четворка се прекрстила, помолила и кренула на пут који би требао да потраје пуних 15 дана и оконча се 12.јула, на Петровдан. Пре него што су, место вранаца, зајахали опаке машине, имали су још нешто да поруче:

Желимо да поручимо браћи у Црној Гори да буду истрајни у борби и да никад не клону духом, јер се боре за оно што су наши преци саградили и сачували вјековима, да буду, а и ми с њима, достојни славних српских предака. Надамо се да ће Бог уразумити диктаторски режим и његове слуге да повуку срамни закон, те да ће и они схватити да је земаљско за малена царство, да ће се покајати и заједно са народом изађи на литије и тако “купити карте” за царство небеско. А, до тад порука за све њих:

–Не дамо светиње и догодине у Призрену! – поручују у један глас Бобан, Немања, Мирко и Никола.

(Извор: Serbian Times)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: