Поен за пиона

Бећур Вуковић

Сиоран каже да пропаст Запада почиње падом Аустроугарског царства. Све се пророчки поклапа.

Нудећи фалсификате и сервирајући увреде, у кратком временском интервалу, Европа је обиљежила годишњице два светска рата. У Француску је позван Тачи, у Пољску није позвана Русија и Србија.

Кратак преглед прославе у Пољској: Европа обиљежава дан кад је једна лудост, прокламовала да су сви народи нижи од онога који је изабрао ту лудост, да би и данас у Варшави – било прокламовано исто презрење према истим оним народима, који су срушили ту лудост. Да не би ни дан одлагао своју пропаст, Запад и на прослави у Пољској, наставио је да поплочавао свој пут у пропаст.

Након обиљежавања Првог светског рата у Паризу, неко се извинуо што је Тачи био у свечаној ложи, а предсједник Србије киснуо на Булевару Шанзелизе. У Варшаву није позван Тачи, али је позван његов друг Ђукановић. Послије Варшаве нико се није извинуо што на прослави није било Русије и Србије, али је предсједник Монтенегра „прозвао“ организатора у вези тога „пропуста“.  Међутим, „примједба“ предсједника Монтенегра, има тежину колико и извињење у вези Тачијеве столице у Паризу. Издалека се види да је по сриједи исти рукопис, исте лудости. Тако би, вјерујем, данас ту лудост похвалио и Еразмо Ротердамски.

Да је неко озбиљан прозвао Запад у вези фалсификовања историје на обиљежавању почетка Другог светског рата у Варшави, ни по јада, али кад примедбу сервира онај који фалсификује своју историју, препоручљиво је одустати од даље анлизе. Заиста је Запад пропао ако су им званице и узданице Тачи и Ђукановић.

Ако би пропаст Запада издржала овим темпом до стогодишњице 2039, у  фалсифокиваној историји не би нашли да су Руси заузели Берлин, нити да су фашисти бомбардовали Београд, а у Загребу дочекани са цвијећем. И из свечане ложе на Зрињевцу – поздрављени подигнутом руком.

Да је црногорски предсједник нормалан, нормално би било да на обиљежавању годишњице Другог светског рата у  Варшави, пита зашто на свечансти нема Русије и Србије.

Будући да у нашој држави ништа није нормално, бесмислено је и нагађати зашто је предсједник потегао ту примједбу. Питамо нешто друго. Зашто неки овдашњи медији нису објавили шта је предсједник рекао на тако важном скупу у Пољској. Неко је примијетио да тога дана ТВ „Вијести“ нијесу објавиле предсједникову изјаву у Варшави, док је Јавни сервис чуо, и објавио.

Нормално је питати зашто „Вијести“ цензуришу предсједника. Ко је наредио да се у вијестима „Вијести“ не објави шта је предсједник рекао у Варшави. Која је политичка опција наредила да „Вијести“ не објаве предсједникову „критику“ у Варшави. Нажалост, остаје нам само један закључак: каква биједна борба двије фамилијице. Баш, биједна…

Самим тим што сви медији нијесу пренијели предсједникову изјаву, говори каква је то држава, и какав је предсједник те државе. Зато, и држава и предсједник и приличе једно другоме, и на сваки кантар имају исту тежину.

Потоњи црногорски владалац коме би у бирвакту пристајало да постави такво питање, јесте Краљ Никола. Али, опет – који Краљ Никола. Свакако, не онај  ‘миропомазаник испод Ћипура’ послије ‘916, откада се свако зло одмотава у Црној Гори.

Лако се разабрати у плетиву што се тиче предсједникове изјаве у Варшави. Сугерисано му је, и сервирано, шта да каже, како би и њихов обични пион добио неки поен.

Ако мене питате, мишљења сам да би предсједник више зарадио поена да је са критиком оперисао са Жабљака, него из Варшаве. Није имао домета из Варшаве. Далеко је то. Зато је тако и одјекнуло.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: