ИН4С

ИН4С портал

Поезија Јокановића и Јагличића објављена у угледној руској Литературној газети

1 min read
У последњем броју руског часопис за књижевност, угледне Литературне газете, која излази у Москви,  објављена је у преводу на руски језик поезија двојице српских песника, што се иначе догађа само једном у неколико година, и то поезија Владимира Јагличића – крагујевачког пјесника и преводиоца са руског и Подгоричанина Данила Јокановића који живи у Београду.

Руска Литерална газета

У последњем броју руског часопис за књижевност, угледне Литературне газете, која излази у Москви,  објављена је у преводу на руски језик поезија двојице српских песника, што се иначе догађа само једном у неколико година, и то поезија Владимира Јагличића – крагујевачког пјесника и преводиоца са руског и Подгоричанина Данила Јокановића који живи у Београду.

Повод за објављивање је 24. маја дана словенских просветитеља Ћирила и Методија.

Данило Йоканович

ЧЕРНИЛА

Из-под пера ли струились чернила,
которыми всё это писано было

в книге минувших и будущих дней, —
или из ран от гвоздей?

ПОВТОРНОЕ ПУТЕШЕСТВИЕ В РОССИЮ

Здравствуй, Россия! Вот, после стольких лет,
видишь меня, обошедшего целый свет,

долго плутавшего, ждавшего одного…
Но не волнует явленье моё — никого.

Я представлял: увидит теперь любой,
как моё сердце светится над Москвой.

Думал, ступлю из вагона средь бела дня —
вмиг пол-России сгрудится вкруг меня!..

Медленно по перрону, толпой ведом,
вышел на улицу — слёзы сдержал с трудом.

Но до угла одинокий добрёл, а там
прямо навстречу — топает Мандельштам.

ЕСЛИ БЫ

Будь я художником, то капель дождевых
следы запечатлел на окнах среди улиц.
А на втором листе — все те же окна. В них
затеплились огни, что в сумерках проснулись.

На третьем — взмах руки у твоего лица
(прощанья акварель, картина небольшая)
и шёпот, что шумы и звуки заглушая,
по улице ведет до самого конца.

ВЕТКА

Зазеленела ветка вешняя
и небо мне в окне закрыла,
зарю разбавила черешневым,
нежнейшим цветом осветлила.

Не вижу ласточку из комнаты, —
с ней был и я причастен сини, —
и крыльев лук ее изогнутый,
который нёс меня доныне.

ЖЕНЩИНА В ОКНЕ

Черты очертаньем стали.
Загадкой. Но видно, как
одна за другой детали
одежды скользят во мрак,

вздымается тюль, который
коснулся груди, плеча…
И мечется свет за шторой,
и сходит с ума свеча.

РОЗА

Вряд ли нужны шипы розе без аромата.
Разве обороняться ей предстоит когда-то?

Пробовал я писать на лепестковой ткани,
строки о розе, лишенной благоуханий.

Думал воспеть я розу, но всякий раз
пел о шипах у нас.

Превела са српског: Елена Буевич

 

Линк ка електронском издању Литературне газете

Прочитајте још:

 

Промоција нове Кустурицине књиге 2. јуна у Жељезноводску

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy