Погледајте биографије мандатара и кандидата за министре

Скупштина Црне Горе требало би сјутра да гласа о избору нове 44. владе, а мандатар Милојко Спјаић предложио је раније њен програм и састав. Портал РТЦГ доноси биографије мандатара, кандидата и кандидаткиња за министре.

Мандатар и будући премијер Милојко Спајић

Милојко Спајић је рођен 1987. године у Пљевљима гдје је завршио основну школу и гимназију.

Као стипендиста јапанске владе, у оквиру програма Монбукагакусхо стипендија, прву годину студија је завршио на Осака Универзитету, а затим на редовним четворогодишњим студијама дипломирао Економетрију и квантитавну економију на Факултету економских наука на Саитама Универзитету. У оквиру размјене један семестар провео је и на најбољем кинеском техничком универзитету Тсингхуа.

Звање магистра стекао је, такође као стипендиста, у Француској на ХЕЦ Парис, који је по Financial Timesu број један школа у Европи за финансије.

Након школовања је радио у Токију и Сингапуру, у глобалним банкарским корпорацијама City Bank и Goldman Sachs, и након тога био партнер Venture Capital фонда у Сингапуру.

У Црну Гору се вратио 2020. године, како би својим знањем и искуством помогао земљи. Поред нашег говори и шест свјетских језика. Као нестраначка личност био је члан савјетничког тима носиоца изборне листе „За будућност Црне Горе“ и мандатара за састав Владе, Здравка Кривокапића. Позицију министра финансија и социјалног старања покривао је од децембра 2020. до априла 2022. године.

Потпредсједник Владе за безбједност, унутрашњу политику, европске и вањске послове Алекса Бечић

Алекса Бечић је рођен на Цетињу. Основну и средњу школу завршио је у Подгорици. Дипломирао је на Економском факултету у Подгорици, јула 2010. године. Магистрирао је на истом факултету, марта 2014. године, на смјеру Рачуноводство и ревизија.

Дужи низ година дјелује на политичкој сцени Црне Горе, покривајући изузетно значајне јавне функције, а као носилац више изборних листа на локалном и државном нивоу у континуитету постиже одличне изборне резултате. У кампањи „Младост. Мудрост. Храброст.” – на изборима 2014. године, „Побједе, а не подјеле” – на изборима 2016. године, „Или људи или криминалци” – на изборима 2017. године, „Радити. Градити. Живјети”, „Дођи кући, јер имамо план” и „Људи за 21. вијек” – на изборима 2018. године, “Мир је наша нација“ – на изборима 2020. и 2021. године, заједно са тимом људи и политичким субјектом на чијем је челу, остварио је импресивне изборне резултате.

Оснивач је Демократске Црне Горе, а за предсједника Демократа је изабран на Првом конгресу који је одржан 31. маја 2015. године. На парламентарним изборима одржаним 16. октобра 2016. године, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе. На Другом конгресу партије, одржаном 25. маја 2019. године, једногласно је реизабран за предсједника Демократске Црне Горе.

Таквим резултатима, начином вођења политике, руковођења странком, лидерским капацитетима, завриједио је да пуних шест година буде у самом врху најпопуларнијих лидера црногорске политичке сцене.

Петнаестак година се активно бавио спортом – фудбалом. Освајач је два Купа Црне Горе у сениорској конкуренцији и бивши је репрезентативац Црне Горе у млађим категоријама.

За предсједника Скупштине Црне Горе изабран је 23. септембра 2020. године. Тиме је постао најмлађи предсједник Скупштине у историји црногорског парламентаризма.

Био је члан Савјета за одбрану и безбједност, који чине предсједник Црне Горе, предсједник Скупштине и предсједник Владе.

Потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Момо Копривица

Момо Копривица је рођен у Никшићу, гдје је завршио основну школу и гимназију. Правни факултет Универзитета Црне Горе уписао је 2003. године, а дипломирао 2007. године са просјечном оцјеном 9,84 као вишеструко награђивани најбољи студент генерације.

За резултате остварене током студија права добио је: Награду Адвокатске коморе „Проф. др Петар Стојановић“ која се традиционално додјељује, као најбољи дипломирани студент права у 2007. години, Награду Општине Никшић поводом Дана ослобођења за најбоље студенте, Атлас стипендију коју редовно и традиционално додјељује Атлас фондација најбољим студентима, Награду за најбољег полазника Кривично правне клинике, редовне годишње награде Правног факултета за најбоље студенте.

Након положених постдипломских испита са највишом оцјеном, магистрирао је на Правном факултету Универзитета у Београду (правно-економски смјер) и положио усмени дио докторских студија. Аутор је научних и стручних радова из области Економске анализе права, Неоинституционалне економске теорије и Економије јавног сектора.

Радио је више година као асистент у настави на Правном факултету Универзитета Црне Горе (правно-економска област и предмет Основи економске политике). Учествовао је у истраживачким и стручним активностима научних удружења и других институција из те области.

На парламентарним изборима, одржаним 16.10.2016. године, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе. Потпредсједник је Демократске Црне Горе од 14.06.2015. године.

На парламентарним изборима, одржаним 30.08.2020. године, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе.

Потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалу Срђан Павићевић

Основну школу и гимназију заврсио је у Подгорици. Уписује студије медицине 1979/80. године у Нишу, а завршава 1985. године. Радни ангажман започиње 1985. као приправник-стажер у Медицинском заводу Титоград, а наставља сталним ангажманом љекара опште праксе у Заводу за хитну помоћ КБЦ Титоград, у периоду од 1986. до 1990. године.

Специјализацију из области опште хирургије добија 1990. године, а специјализира у децембру 1994. године на Медицинском факултету у Београду, чиме добија звање специјалисте опште хирургије. По повратку из Београда, наставља рад на Хируршкој клиници, сада КЦЦГ (Клиницки центар Црне Горе), као специјалиста опште хирургије.

Године 1998. добија субспецијализацију из кардиохирургије у Кардиоцентру „Giorgio Mazzini“у Тераму, у Италији.

По завршетку субспецијалистичког периода, 2000. године, враћа се у КЦЦГ, припрема, организује и образује екипу која са њим на челу оснива Кардиохирургију у Црној Гори.

У стручном погледу оснивач је црногорске кардиохирургије и први кардиохирург.
Урадио је прву операцију на отвореном срцу у историји црногорске медицине, 26. априла 2003. године и од тада се, свакодневно, најтеже и накомпликованије хирурске интервенције раде у КЦЦГ.

Из области кардиохирургије студијски се образовао на течајевима и конгресима широм Европе (Беч, Барселона, Рим, Цирих, Лисабон, Стокхолм и др).

Потпредсједник Владе за економску политику и министар економског развоја Ник Ђељошај

Ник Ђељошај је рођен 12. новембра 1979. године. Основну и средњу школу завршио је у Тузима, док је студије завршио на Косову*.

Као студент био је активан у студентским организацијама, а циљ му је био побољшање статуса Албанаца у Црној Гори као и враћање статуса самосталне локалне самоуправе Општини Тузи.
По завршетку студија, био је ангажован као професор у гимназији у Тузима. Од 2000. године бави се и приватним бизнисом.

Посвећеност политици започиње у партији Грађанска иницијатива, а касније у Албанској алтернативи, гдје данас обавља функцију предсједника партије.

Успјешно је обављао функције замјеника министра образовања, посланика Скупштине Црне Горе и државног секретара у Министарству јавне управе.

Ожењен и отац четворо дјеце.

Потпредсједник Владе за демографију и младе и министар спорта и младих Драгослав Шћекић

Драгослав Шћекић, рођен је 10. јула. 1977. године у Беранама. По струци је дипломирани економиста.
У периоду од 2003 – 2008. године радио је у Атласмонт банци, на пословима контроле платног промета. Функцију Предсједника општине Беране обављао је од 31. марта 2014. до 11. марта 2021. године, када је преузео функцију в.д. директора Фонда за здравствено осигурање Црне Горе.

Посланик Скупштине Црне Горе био је у два мандата, у периоду од 2009 – 2012. године и од 2013. до краја априла 2014. године. Од 2014 – 2018. године био је потпредсједник Скупштине Заједнице општина Црне Горе, а након тога и потпредсједник Управног одбора ЗОЦГ.

Такође, учествовао је као члан делегације Црне Горе на сједницама Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе у Стразбуру, у периоду од 2016-2021. Године.
Ожењен је и има петоро дјеце.

Министар вањских послова Филип Ивановић

Ивановић је дипломирао и магистрирао, с највишим оцјенама, на Одсјеку за филозофију Универзитета у Болоњи, а докторирао на Одсјеку за филозофију и религијске студије Норвешког универзитета за науку и технологију у Трондхајму. Поред академског образовања, завршио је и професионалне постдипломске студије у области дипломатске праксе на Институту Уједињених нација за истраживање и обуку.

Током научне каријере радио је на Универзитету у Левену, Ван Лир Институту у Јерусалиму и Универзитету Доња Горица, а усавршавао се на Универзитету у Орхусу и Норвешком институту у Атини. Од априла 2022. је научни сарадник на Институту за напредне студије Универзитета Црне Горе.

Био је гостујући професор на Универзитету Сјеверног Бенгала у Индији, а од марта 2021. је гостујући професор на Универзитету Вита-Салуте Сан Рафаеле у Милану. Одржао је и више предавања по позиву у Подгорици, Београду, Братислави, Минску и Паризу. Аутор је више монографија и научних радова.

Министар саобраћаја и поморства Филип Радуловић

Радуловић је рођен у Подгорици, а одрастао у Сједињеним Америчким Државама. Основно и средње образовање стекао је у Сан Франциску, а дипломирао на Универзитету Калифорније у Дејвису, гдје је студирао Биотехнологију и менаџмент технологије.

Радио за неке од највећих свјетских компанија у областима биотехнологије, аутомобилске индустрије и зелене енергије укључујући и компанију „Тесла“.

Након повратка у Црну Гору 2020. године, био је предсједник Одбора директора нове авио-компаније Аир Монтенегро и извршни директор Монтенегро Wоркс-а.

Министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанко Одовић

Одовић је рођен 1986. године у Пљевљима. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а Правни факултет у Београду, као одличан студент са просјечном оцјеном изнад 9. У току студија награђиван је за одличан успјех у постизању знања. Добитник је награде “Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића” за најбољи студентски рад. У Хагу је прошао обуку из области израде закона, а у Њемачкој у области уставне заштите људских права и основних слобода.

Похађао је мултидисциплинарне додипломске студије у Београдској отвореној школи чија је визија друштво засновано на слободи, знању и иновацији. Након завршених основних студија волонтирао је у Народној канцеларији Предсједника Републике.

Каријеру је почео у Уставном суду у коме је, као највишем судском тијелу, стицао правна знања. Даља каријера га је усмјерила на финансије и финансијско право, па је у Комисији за хартије од вриједности био виши савјетник за заступање и, између осталог, учествовао у радној групи за припрему Преговарачке позиције за Преговарачко поглавље 4 у приступању Републике Србије Европској Унији. У Влади Здравка Кривокапића је обављао функцију Државног секретар у Министарству финансија и социјалног старања.

Министарка европских послова Маида Горчевић

Горчевић, рођена Шукурица, је дипломирана правница. Била је радно ангажована у издавачкој кући “Нова књига” у Подгорици, а потом као савјетница за мањинска права у кабинету сада бившег предсједника Владе Црне Горе проф. др Здравка Кривокапића.

Чланица је Предсједништва ПЕС-а и посланица у Скупштини Црне Горе.

Министар финансија Новица Вуковић

Вуковић је дипломирани економиста. У НЛБ банци радио је од 2004. до октобра 2021. године. Учествовао је у значајнијим пројектима, међу којима је имплементација и увођење платног промета у комерцијалне банке, с циљем јачања банкарског сектора и трансформације платног промета.

Био је и члан тима у процесу спајања Комерцијалне банке и НЛБ банке, а радио је и на програму подршке Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРД) и НЛБ банке пројекту “Жене у бизнису”.

Након рада у НЛБ банци именован је на позицију генералног директора Директората државног трезора. На челу државног трезора био је од октобра 2021. до октобра 2022. године, да би каријеру потом наставио у приватном сектору. Дугогодишњи је кадар у банкарском сектору, са значајним искуством у јавним финансијама.

Министарка просвјете, науке и иновација Анђела Јакшић Стојановић

Проф. др Анђела Јакшић-Стојановић је ванредни професор из области маркетинга и менаџмента. Од 2020. године запослена је на Универзитету Доња Горица. Тренутно је декан Факултета за културу и туризам и директор школе Vatel Montenegro- International Hospitality Management—Vatel.

У периоду од 2011. до 2020. била је запослена на Универзитету Медитеран као проректор за међународну сарадњу и декан Факултета визуелних умјетности (2016-2019), административни директор и замјеник извршног директора (2012-2016) и савјетник за међународну сарадњу и маркетинг (2011-2012).

Била је учесник бројних програма мобилности и гостујући предавач на великом броју европских и свјетских универзитета. Учествовала је у реализацији преко педесет међународних и националних научно- истраживачких пројеката. Ауторка/коауторка је пет научних монографија и стручних књига од којих су двије на енглеском језику, као и преко двадесет поглавља у монографијама, књигама и енциклопедијама релевантних међународних издавача.

Ауторка/коауторка је више научних радова индексираних у Web of Science bazi (SCI/SCIE/SSCI liste). Експерт је за акредитацију/реакредитацију студијских програма високог образовања и програма цјеложивотног учења при Агенцији за обезбјеђење и контролу квалитета високог образовања Црне Горе од 2018. године. Члан је Одбора за економију и демографију, ЦАНУ од 2019. године.

На листи независних експерата при Министарству науке од 2019. године. Члан је многих савјета и стручних тијела у области науке и образовања.

Министар правде Андреј Миловић

Миловић је дипломирао је на Факултету за државне и европске студије, а специјализирао Европске студије на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе. Такође, дипломирао је на Правном факултету Универзитета Медитеран, а специјализирао у области Правосуђа на Правном факултету Универзитета Црне Горе.

Добитник је многобројних признања и стипендија за академске резултате, а са 20 година постао је и члан МЕНСА.

Похађао је многобројне политичке академије и програме у земљи и иностранству. Током своје каријере, радио је као адвокат у реномираној адвокатској канцеларији „Прелевић“. У 42. Влади Црне Горе био је генерални директор Директората за блокчејн и криптовалуте при Министарству финансија и социјалног старања.

Након тога, изабран је за државног секретара у Министарству правде, људских и мањинских права и члана Тужилачког савјета, гдје је дао кључни допринос смјени бившег и избору садашњег главног специјалног тужиоца, као и енергичној борби против тзв. „стечајне мафије“ и корупције у правосуђу.

Министарка рада и социјалног старања Наида Нишић

Нишић је дипломирана правница. Била је секретарка Координационог тијела за реализацију програма Европа Сад.

Министарка рада и социјалног старања Наида Нишић Министарка рада и социјалног старања Наида Нишић

Функционерка је и посланица ПЕС-а.

Министар здравља Војислав Шимун

Шимун је рођен у Подгорици гдје је завршио Основну школу “Штампар Макарије” као ђак генерације, а потом гимназију “Слободан Шкеровић”, природно математичког смјера, као добитник дипломе “Луча А”. Дипломирао је 2013. године на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе, као један од најбољих студената генерације са просјечном оцјеном 9.44.

У више наврата награђиван повељама као студент са високим просјеком од стране Медицинског факултета. Добитник је стипендије Владе Црне Горе за талентоване студенте, четири године консекутивно.

Специјализацију из области гинекологије и акушерства завршио је 2021. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду, с највишом оцјеном. Од почетка професионалне каријере запослен је на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Црне Горе, гдје ради као гинеколог-акушер. Завршио је напредни ниво школе ултразвука из области феталне медицине на Гинеколошко-акушерској клиници Клиничког центра Србије.

Докторанд је на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе. Аутор је и коаутор неколико научних радова.

Министар енергетике и рударства Саша Мујовић

Мујовић је рођен у Котору. Године 1997. уписује Електротехнички факултет у Подгорици. На Одсјеку за енергетику и аутоматику овог факултета дипломирао је 9.11.2001. године на тему “Оптимална расподјела токова снага“, као први студент у генерацији.

Награђен је од Електротехничког факултета као најбољи студент генерације. Учествовао је на љетњој академији најбољих студената техничких наука Југоисточне Европе – “Summer Academy 2002“.

У периоду од 2007. до 2009. године је био члан Управног одбора Универзитета Црне Горе, као представник сарадника у настави.

Од 2011. до 2018. године је био члан “Центра младих научника” при Црногорској академији наука и умјетности. Од 2013. до 2019. године је обављао функцију продекана на Електротехничком факултету у Подгорици. Био је члан је Савјета за научно-истраживачку дјелатност Министарства науке Црне Горе од 2016. до 2020. године. Од 2019. године обавља функцију декана Електротехничког факултета у Подгорици и члана Сената Универзитета Црне Горе.

Министар унутрашњих послова Борис Богдановић

Борис Богдановић, дипломирани правник, рођен је у Подгорици. Завршио је Школу Демократског руковођења. Полазник је бројних семинара и едукативних радионица како у земљи, тако и у иностранству.

Дужи низ година обављао је одговорне и захтјевне послове из области политичког маркетинга – осмишљавање, организација и реализација изборне кампање на локалном и државном нивоу.

Министар унутрашњих послова Борис Богдановић Министар унутрашњих послова Борис Богдановић

Радио је као шеф ИТ центра. Био је шеф Креативног тима Алексе Бечића у Изборном центру ,,Младост. Мудрост. Храброст.“.

На парламентарним изборима, одржаним 16. октобра 2016. године, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе.

Био је члан Уставног одбора, Законодавног одбора и Одбора за безбједност и одбрану у Скупштини Црне Горе.

Био је Генерални секретар Демократа од 14. јуна 2015. године, руководилац Генералног секретаријата Демократске Црне Горе и предсједник Клуба посланика.

Био је члан Колегијума предсједника Скупштине Црне Горе, Уставног одбора, Законодавног одбора и Одбора за безбједност и одбрану.

Министар одбране Драган Краповић

Драган Краповић, дипломирани правник, након импресивног изборног резултата Демократа, сагласно Коалиционом споразуму са конституентима локалне власти у општини Будва, двије године успјешно је обављао функцију предсједника Општине, након чега се Будва препознаје као финансијски консолидована, организационо уређена и стабилна локална самоуправа. Краповић је у овој Општини зауставио праксу криминалног и коруптивног вођења локалне самоуправе.

Прије ангажмана у овој јединици локалне самоуправе, радио је у „Комерцијалној банци АД Будва” у правном сектору.

Од 2009. године бави се приватним послом из области туризма и угоститељства.

Одлично познаје енглески језик и служи се италијанским језиком.

Ожењен је супругом Сандром и отац је троје дјеце.

На Првој сједници Главног одбора Демократа, у новом сазиву, 25. маја 2019. године, изабран је за потпредсједника Демократске Црне Горе.

На парламентарним изборима, одржаним 30. августа 2020. године, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе.

Министар туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Владимир Мартиновић

Владимир Мартиновић је рођен у Колашину. Основну школу и гимназију завршио је у општини Колашин. Основне студије завршио је 2012. године на Правном факултету Универзитета Црне Горе са просјечном оцјеном 8,34. Специјалистичке студије завршио је на Правосудном смјеру Правног факултета Универзитета Црне Горе у Подгорици 2013. године, са просјечном оцјеном 10, а завршио је и Школу демократског руковођења.

Током студирања, био је студентски представник и члан Дебатног клуба Правног факултета Универзитета Црне Горе, са којим је освајао бројне награде. Радио је у адвокатској канцеларији у Подгорици, дужи низ година дјелује на политичкој сцени Црне Горе, покривајући значајне друштвено-политичке функције. Одборник је у Скупштини Општине Колашин.

На мјесту потпредсједника Демократске Црне Горе је од 14. јуна 2015. године.

На парламентарним изборима, одржаним 30. августа 2020. године, изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе.

Посланичке функције током 27. сазива Скупштине Црне Горе:
– члан Уставног одбора; Законодавног одбора и Одбора за међународне односе и исељенике;
– замјеник члана Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање (ПОСП).

Тренутно је на челу Општине Колашин.

Министарка културе и медија Тамара Вујовић

Тамара Вујовић је рођена 25. 8. 1975. године. Медицински факултет у Београду завршила је 2001. године. На специјализацији физикалне медицине била је од 2005. до 2010. на истом факултету.

Као љекар опште праксе радила је у Дому здравља Вождовац од 2002. до 2003. године, а у Институту “Др Симо Милошевић” од 2005. до 2010.

Године 2015. била је потпредсједница Општине Херцег Нови, а 2016. помоћник министра здравља у прелазној Влади.
У периоду 2017-2018. била је на позицији љекара специјалисте физијатра у ПЗУ “Др Димитријевић” у Херцег Новом.

На мјесто савјетника предсједника Општине Херцег Нови долази 2017. године.

Године 2016. боравила је у САД-у, на ИВЛП програму Стате Департмента.

Функцију генералног секретара НВО “Градјански савез” Херцег Нови обављала је 2016. године.
Од 2015. године члан је Предсједништва Удружења физијатара Црне Горе.
Од 2018. – професор медицинске групе предмета у Средној мјешовитој школи “Иван Горан Ковачић” Херцег Нови (Одсјек: Физиотерапеутски техничар).
Била је сарадник у настави на Примијењеној физиотерапији у Игалу, у неколико наставних година.

На Парламентарним изборима, одржаним 30.08.2020. године, изабрана је за посланицу у Скупштини Црне Горе.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић

Владимир Јоковић је рођен 2. јануара 1967. године у Плужинама.

Посланичке функције које је обављао у мандату од 2020. године до 2022. године:

-Предсједник Одбора за економију, финансије и буџет
-члан Одбора за међународне односе и исељенике
-члан Комисије за праћење и контролу поступка приватизације
-шеф Сталне делегације при Парламентарној скупштини Уније за Медитеран (УзМ).
Предсједник Социјалистичке народне партије Црне Горе (СНП) од 2017.године.

Бивши је предсједник Карате савеза Црне Горе.

Представљао је СР Југославију у каратеу од 1991. до 2000. године и освајач је многих награда. Један је од најпознатијих мајстора каратеа из Црне Горе. Има четврти Дан црни појас у каратеу и победник је више националних првенстава Србије и Црне Горе и региона на Балкану у каратеу.

Министар јавне управе Мараш Дукај

Мараш Дукај је рођен 1985. године. Основну школу и гимназију је завршио у Тузима. Четворогодишње студије је завршио на Учитељским студијама Универзитета Црне Горе, а магистрирао је на Европском универзитету у Тирани, стекавши звање магистра школске психологије.

Радио као професор разредне наставе у основним школама у Тузима. Радио је као новинар и уредник на ТВ Боин. Шест година је обављао функцију директора директората у Министарству просвјете. Обављао је различите руководеће функције у Општини Тузи.

Полазник је бројних семинара, тренинга и обука из области образовања и људских права. Алумниста је Школе демократског руковођења, а успјешно је завршио Школу политичких студија Савјета Европе.
Од 28. априла 2022. године је министар јавне управе.

Учесник је многих конференција и форума у земљи и иностранству.
Говори албански, црногорски и енглески језик.

Министар људских и мањинских права Фатмир Ђека

Фатмир Ђека рођен је 17. априла 1975. године у Бару. Завршио је Економски факултет Универзитета “Luigj Gurakuqi”у Скадру, 1997. године.

У периоду од 2005. до 2007. године похађао је постдипломске студије из области предузетничке економије на Економском факултету Универзитета Црне Горе.

У периоду од 2002. до 2011. године био је секретар Секретаријата за буџет и финансије Општине Улцињ.

Био је члан Комисије за финансирање локалне самоуправе и предсједник ове комисије у једном мандату.
У новембру 2011. године изабран је за директора Јавног предузећа у Улцињу.

На Уставотворној скупштини Демократске партије, одржаној 24. децембра 2011. године, изабран је за предсједника ове партије.

Као представник Албанске коалиције (Демократска партија, Албанска алтернатива и Демократска веза у Црној Гори) изабран је за посланика у Скупштини Црне Горе, на парламентарним изборима одржаним 14. октобра 2012. године.

Био је члан Одбора за европске интеграције, Одбора за антикорупцију и замјеник члана Сталне делегације при парламентарној димензији Централноевропске иницијативе (ЦЕИ ПД).
Као посланик, био је и предсједник Клуба посланика албанских партија, Хрватске грађанске иницијативе и Либералне партије Црне Горе.

Фатмир Ђека изабран је за градоначелника Улциња, 24. фебруара 2014. године, као кандидат коалиције “Заједно за будућност Улциња”, Нове демократске снаге и Позитивне Црне Горе. Био је на овој функцији до 21. марта 2016. године.

За предсједника Туристичке организације Улцињ, изабран је 27. јуна 2018. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: