Погледајте седам најопаснијих обмана у дијетама

Трендови у дијетама се стално мијењају, али неки митови настављају да живе. Иако смо претходних година од нискомасне исхране прешли на ону која избацује угљене хидрате, а они који су заобилазили млијечне производе сада бјеже од глутена, неистине и лажи настављају да живе из дијете у дијету. Погледајте које су то најопасније лажи, и зашто не треба у њих да вјерујете.

Сваке године имамо неку нову дијету, али ове неистине настављају да живе:

1) Не смијете да једете после седам сати увече
Једноставно не постоји неко универзално вријеме у које би сви требало да престану да једу. То је све индивидуално, јер људи устају и лијежу у кревет у различито вријеме. На примјер, Американци генерално вечерају прилично рано у односу на друге нације, а опет важе за једну од најдебљих популација. Осим ако особа нема неки поремећај, који захтјева уношење хране у тачним и прецизним интервалима, не би требало да се оптерећује сатом већ тиме како се осјећа. Наравно, то не значи да треба да поједете хамбургер у кревету, а затим да се окренете на страну и заспите. Водите рачуна шта једете и у којој мјери, али не оптерећујте се сатом.

2) Од угљених хидрата се гојите и нису вам потребни
Ово је зауста опасан мит у који, нажалост, много жена вјерује. Са изузетком специфичних дијета, које се дају из медицинских разлога, избацивање угљених хидрата из исхране може да буде јако опасно. Наиме, када их не једемо, наше тијело не може да функционише оптимално. Само мозак користи око 130 грама угљених хидрата дневно, а ово гориво нам је потребно и за производњу серотонина. А ови молекули су нам посебно потребни ако се бавино неком врстом физичке активности, јер представљају главни извор енергије. Дакле, житарице од цијелог зрна и воће би требало да се нађу свакодневно на вашем менију, а просте шећере можете слободно у потпуности да избаците.

3) Палео дијета је идеална јер захтјева да се хранимо као наши преци
Ова дијета подразумјјева да се једе само храна коју су јели и наши преци. Палео дијета подразумјева да једемо као пећинске жене. То подразумјева да се једе само храна која може да се улови, упеца, ухвати или скупи, као што су месо, риба, шкољке, јаја, поврће, корење и воће. Не једу се намирнице као што су зрна, млијеко, махунарке, со и шећер. И док бисте без соли и шећера могли слободно да проведете остатак живота, избјегавање житарица од цијелог зрна, махунарки и млијечних производа није добра идеја. Ако их елиминишете, могли бисте своје тијело да оставите без виталних хранљивих материја, које су битне јер се боре против разних болести.

4) Можете да се храните по крвној групи
Овакве дијете су раније биле прилично популарне, а заснивале су се на томе које су крвне групе старије и како су се хранили наши преци. Тако се предпоставља да су они који имају нулту крвну групу потекли од људи који су ловили, и да им зато најбоље лежи месо. Објашњење је веома једноставно – иако у терију звучи лијепо, не постоји ни један једини научни доказ да је ово исправно.

5) Сокови су здрави а детоксикација је неопходна
Иако вам повремена детоксикација организма неће шкодити, јако је битно да са тиме не претерујете. Наиме, јетра и бубрези представљају наш систем за детоксијкацију, који код здравих људи савршено обавља свој посао. Они фантастично отклањају токсине из нашег организма и без помоћи сокића. С друге стране, постоје и неки очигледни недостаци воћних и поврћних сокова – немају довољно масти, протеина, есенцијалних масних киеслина као ни влакана. Ови хранљиви састојци су веома битни за свеобухватно здравље и без њих не можемо имати избалансиран оброк. То не значи да треба да избјегавате здраве сокове, само немојте базирати исхрану на њима.

6) Од масти се гојите
Масти уопште нису толико опасне колико се вјерује, ако знате да разликујете добре од лоших. Масти, протеини и угљени хидрати су подједнако битни у нашој исхрани, и избјегавање било које од ових компоненти може да буде опасно. Организму су потребна сва три састојка, па ако неки не уностите, може да вам се деси да имате нападе глади, да једете и када сте сити и да једете на нервној бази. Ако уносмо све што нам је потребно, оваквих проблема нећете имати. Један од најбољих доказа да су масти заправо здраве јесте медитеранска исхрана, у којој доминирају масти (маслиново уље, махунарке, коштуњаво воће и сјеменке). Не само да је оваква исхрана добра за килажу, већ и Грци ређе обољевају од срчаних болести у односу на друге нације.

7) Глутен је лош за све људе
Глутен је лош само за оне људе који су преосетљиви на њега. За све остале, глутен није ни најмање опасан нити штетан. Добра страна овакве исхране јесту у томе што се онда људи често хране здравије, једу више воћа и поврћа, али непротребно је избјегавати здраве житарице само због глутена. Иако је ово једна од најпопуларнијих дијета тренутно, једноставно нећете имати никакве користи од ње, уколико нисте преосетљиви на глутен.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: