Погорелац

 Пише: Батрић Бабовић

Посвећено Момиру Војводићу

1.
Кад ноћу слушам твоју поезију
Покривену сјетом часовима плачним
За пјеснички план пусту недођију
Историју по њој почињем да тачним
Равнам сказаљке запуштеног рата
Опјеване јунаке у шљивама раним
Нико никад кроз Морачу није
Описао снове најтајније

2.
Погорелац из двије Мораче
Ђаковац си пресељењем био
Преко пусте метохијске драче
Дечане си Вукану донио
И ту се код Светих Тројица
Барјак проломио и изнемањио
Како се огњем Метохија пали
Она којој сви смо голи живот дали

3.
Пуниле су се бачве Језика
Лирика мирисала на слатко воће
Точила се вода твог Источника
Истицао мед пјесничке самоће
Рат се претварао у Одисеју
Хомером што нема нит хладноће
Исписницом на том Бојном Пољу
Гдје се лажи са истином кољу

4.
Отишао си и остао овдје
Ни на небу ни на земљи чардак
Описао крвожедне хорде
Окадио окрвављен бадњак
Писао си сузама мастилом
Утулио Косовом карамрак
Освитао слијеп поред ока
Братска рана да није дубока

5.
Сретам тебе сретам Гробослове
Војводиће Оћке Радовиће
Провијаваш Нови Богослове
Јуродиви из Славјанске приче
Сви слојеви Црквенословенства
На грешницу Јелицу ми личе
Који ли си камен освештао
А на срце да ти није пао

6.
Ту с Јелицом јоргован мирише
Близу гробља у трњишту Чакли
Кад јесење набујају кише
Вуци би се том стрну примакли
А са њима и твој Инок Тешан
Да гуслама Илијаду цакли
Сад без твога Златнога Словника
Нема крста српскога језика

7.
Морачништво Светигорство зове
Ново језгро двије ћирилице
Немањиће с њима божурове
Састависмо кроз пусте вилице
Да их тужи Ђорђијева Мара
Што на гробу пјевају јој птице
Међу њима ти си птица она
Која носи Сунце са Сиона

8.
Са Сионом нема Облак Горе
Метохије из Другога Рата
Језик брда подсјећа на море
Изишло из нашег Живог Блата
У Морачи сва је Црна Гора
Препознала грумен Сувог Злата
Скружала се у њој Васиона
Око твојих поетских Еона

9.
Кроз ратишта твога Галипоља
Сви топови српскога језика
Пењу се на виша Словна Поља
У ризама Гавриловог Лика
За њим иде Лучинданска Луча
Два Тролиста Христоморачника
Припремана на Земљи за Вјечност
Да Мораче двије буду Свјетлост

10.
Свјетлости тиха са Гробоказа
Помјани Оног Који Спава
Гробословника и Ђаков Газа
Уморне су му очи и глава
Престри му Небо за Читанку
Покри га врелином Словних Лава
Чекам га насред Тавор Кључа
Са двије Мораче да ме откључа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: