Погрешно приписивање комунизма и других љевичарских идеја Русима
1 min read
За Метјуа Бленкфилда сада је чула цела Америка, а и већи део света. Прославио се када је пре неколико дана објавио да његово приватно предузеће неће убудуће пословати са „било ким ко је гласао за или подржава Доналда Трампа“. Образлажући одлуку, навео је да је Трамп фашиста и да стога он, Бленкфилд, осећа обавезу да се од новоизабране власти огради на сваки могући начин, спремно сносећи новчане последице које ће неминовно претрпети.
Блекнфилд, чије се предузеће бави интернет маркетингом, живи и ради Албукеркију у Њу Мексику, и каже да, од како је објавио своју одлуку, њему и његовој породици стижу небројене претње и увреде, али да га то није поколебало. Када га је, у среду 23. новембра, интервјуисала „Фокс“ телевизија – једина од великих ТВ кућа у Америци која је у његовом потезу видела нешто спорно – Бленкфилд је збиља деловао као неко ко је свестан свих могућих последица, али ипак решен да иде до краја.
Водитељ Такер Карлсон упитао га је у једном тренутку на основу чега мисли да је фашиста неко ко је, попут Трампа, изабран на прописан и демократски начин, а Бленкфилд је, смиреношћу која проистиче из коначне непопустљивости, спремно одбацио такав приступ:
„Потпуно сам уверен да је Трамп фашиста. И Хитлер је био изабран законито. Путин је био изабран законито.“
Карлсон је узвратио да је такво поређење несувисло, односно да новоизабрани председник САД до сада није предузео ништа што може да се стави у исти кош са холокаустом, али је Бленкфилд и на то имао одговор:
„Можда би требало да се подсетите историје, пошто ни Хитлер није тако почео, ни Путин није тако почео. Има много изабраних диктатора који нису почели тако што су првог дана купили људе са улице.“
Водитељ и гост су се жестоко расправљали током целог деветоминутног разговора, и на послетку остали сваки на свом гледишту: Бленкфилд на томе да је Трамп фашистички диктатор попут Хитлера и Путина, а Карлсон да је апсурдно поредити Трампа са Хитлером. Владимира Путина, наравно, нико није узео у заштиту.
Исто је и са непрегледним реакцијама у америчкој јавности. Једни дају Бленкфилду за право, позивајући се на то да по закону нико не може да му нареди са ким ће да послује а са ким неће, док други њега називају фашистом због тога што Трампа и његове присталице пореди са Хитлером и нацистима. Али, колико се да приметити, у Путинову одбрану још није стао нити један новинар или коментатор.
У Америци, уопште на западу, то је често тако. Каква год политичка или идеолошка расправа да се води, пре или касније ће да је окрену против Руса и Русије. Посебно ако је већ поменут и Адолф Хитлер, у ком случају ће вођу немачких нациста неминовно неко поистоветити са председником Руске Федерације.
Тај обичај јесте старији од Хилари Клинтон, али му је управо она дала најновији замах када је марта 2014, непосредно по руском присаједињењу Крима, оптужила Кремљ и Путина лично да су извршили „агресију на Украјину“, и додала:
„Ако ово звучи познато, то исто је Хитлер радио током тридесетих.“
Иако тада није заузимала никакав јавни положај, Хилари Клинтон је ипак била на оку јавности, што као доскорашња државна секретарка, а што као будући кандидат на председничким изборима. Захваљујући њеном вазда превеликом утицају на гласила, ова јој се изјава брзо запатила и покренула лавину натписа, осврта, прилога и целих емисија о томе како су Русија и Путин онолика претња светском миру колика су пре седамдесет година били Немачка и Хитлер. У тој својеврсној демонизацији Руса и њиховог руководства, сверсдно су учествовали гласови са свих страна политичког спектра у Америци: од елитистичког „Форбса“, за који је историчар Пол Џонсон априла 2014. написао чланак под насловом „Да ли је Владимир Путин још један Адолф Хитлер?“, у којем је отишао дотле да је Русе назвао „другоразредном нацијом“ са „слабом и опадајућом демографском структуром“, па до независног и либертаријанског часописа „Разум“ (Реасон), чија је колумнисткиња Кети Јанг објавила читав низ суманутих писанија, између осталих и „Русија: Тамо где су прави фашисти“ из марта 2014.
Уље на ватру је, дабоме, доливао и незаобилазни Збигњев Бжежински, говорећи да је Путинова реторика веома слична Хитлеровој. Мада не толико осетан као Хиларин, његов утицај на америчку јавност уопште није занемарљив.
Овде се дакле не говори о „уобичајеној“ противруској или противпутиновској хистерији, у којој, искрено говорећи, ипак предњаче Британци. Не, овде је реч о врло непосредним подметањима да је данашње руско руководство, оличено пре свега у Владимиру Путину, по природи фашистичко и нацистичко, речју – хитлеровско.
Тај метод се нарочито користи у америчкој јавности, због њене нарочите осетљивости на Хитлера. Доказе о сопственој „супериорности“ над остатком света Американци најчешће црпу из мита о томе како су тобоже баш они пресудно допринели победи над нацистичком Немачком, тј. како је њихово учешће у Другом светском рату у ствари спасило Европу и спречило победу Сила осовине. Из такве поставке произилази и приметан осећај моралне надмоћи који Американци поседују у односу на Стари континент.
Тешко је речима описати нељудскост неопходну да се Русији пребаци фашизам или нацизам. Са 19 милиона жртава у Другом светском рату, али и одсудним доприносом слому Трећег рајха, Совјетски Савез и нарочито његова окосница Русија последњи су који би посегли за хитлеровском идеологијом.
Ипак, случај Метјуа Бленкфилда сведочи да антируски расизам дубоко укорењен у западним друштвима. Бленкфилд није никакав званичник, али свеједно осећа потребу да увреди Русе и њихово руководство чак и када они нису предмет разговора.
Још је илустративније то што на Блекфилдово поистовећивање Путина са Хитлером нико није нашао за сходно ни да одговори.
Када се у обзир узме и резолуција Европског парламента која се обрушава на руска гласила попут телевизије РТ и агенције „Спутњик“, сврставајући их у исту раван са Исламском државом, односно предлог у британском парламенту да се жигоше свака јавна личности која даје изјаве за руске медије, добија се комплетна слика антируске хистерије на западу.
Намеће се ту још један закључак. Чињеница је да, од Бленкфилда до Европског парламента, мржњу према Русији и Русима износе пре свега левичарске политичке снаге. У Америци су сада поражене, а у Европи се за пораз тек припремају, али је са обе стране Атлантског океана реч о левичарској идеологији.
То би једном занавек требало да оповргне устаљено приписивање комунизма и других левичарских идеја Русима. Напротив, сада је јасно да је левица данас, као што је била и пре сто година, утемељена у антируској мржњи.
Уосталом, и нацизам, тј. национал-социјализам, није био десничарски покрет, како званична историја погрешно учи, већ екстремно лево усмерење.
(Редакцијки коментар Фонда за стратешку културу)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Лењин је са сандуцима пара, оклопним возом из Швајцарске, преко Њемачке прослијеђен у Русију, да у крви дигне револуцију, побије царску породицу Романов и сруши руско царство. Он је био мешанац Хазара по мајци и по оцу муслимана. Брат му је објешен као разбојник.
Онај ко је послао Лењина у Русију, послао је Тита на српске просторе, да спроводи одлуке Дрезденског конгреса, о сламању српске кичме. Исти тај стоји иза стварања Коминтерне, као и иза првог и другог светског рата, напада на Србију три пута у хх вијеку.
Поред Ватикана, ту је велико зло које поседује трлионе долара.
Rusi kazu za Rodinu,bili Pravolsavci ili bilo koji drugo,naravno ni tacno znaju sta je Rodina,da ima sirotinje u to niko ne sumnja jer je to odvajkada tako,ne trazi niko ni od ovih nasih da se dobrovoljno nabijaju na bodlje da dokazu da su odani vjernici kao Ziloti,ne rade to ni nasi monasi,ali nasi ne da se bore za Rodinu nego je prodadose i to za sopstveni interes ,gradjnai koji ih u tome podrzavaju nijesu nezamerljivi jer ih ima negdje preko 60% ,e bas iz toga kruga ljudi traziti i dijeliti kritku na racun Rusa je smijesno.Govrio je Kasparov da bi on lako rijesio problem Rusije ,prodao bi Lurile japanu njemcima Kljinigrad,naravno da to Rusi u stvari njihovi politicari ne uradise,nijesu oni Mi,oni su Rusi pa iako vuce ralo,ono je njegov i njiva je njegova,Pirco tamo nije dijelio pastu,nego su u krvi skoncali,nezaboriv to nikada.
Ne cini odijelo covjeka ,nego sopstvo bice karakter,jer treba znati karakter i nas i Rusa.Treba tu rijec doslovno shvatiti,tako Njjem ci kazu svaki dan na Tv kuvarima,“ pogledaj ovu vrstu mrkve.- sargarepe ima karakter,a sportski komentatori kazu svaka druga rijec to je filozofija za fudbal,te rijeci ovdje nicemu ne sluze,prema tome treba naci parvu rijec za prave stvari,ti si nasao pogresne jer recimo da su istinite smisao ti je vidljiv i iskrivljen da ne kazem sto gore.
Nikada Rusiju u teskim vremeni nijesu izdale njihove manjine kojih ima ,nikada, za razliku ovdje kod nas su uvjke bili na stranu agresora,i gle cuda sada podrzavju diktaorski rezim iako im je nudjeno vise nego Crnoj Gori u vrijeme Milosevica,ali neka proci ce i ovo.
Rusi su rasiti,mozda za tebe i tvoje shvatanje zivota,nijesu dosli niti okupirali ikoga,ako su dosli kod nas debelo su paltili,naucili su kako izgledaju polutani-Montengrini,ta im se greska nece vise ponoviti ,kad odu na Zapad tamo znaju sta ih ceka,plati pa se rugaj.
IZGLEDA DA SE ZABORAVILO sta smo govrili i radili od devedesetih do dans,necemo na to pdsjecati ,iako bi se moralo,bas svaki dan od najruznij scena do prebijanje naroda,i iskaljivanju bijsa na automobilu M Martinovica ,to nije vidjeno ni u filmovima iz Srengetija,pogledaj to ako imas vremna drugi puta kad uzmes da nesto napises ,mozde se bar malo ugrizes za jezik,bar malo nebi skodilo.nije sramota biti siromah ,sramota je biti lopov i lopove glasati ,a to proglasiti za demokratiju,iako se zna da je to tako ali se ipak glas to ,postavlja se pitanje zasto ?Sve sto cinis sebi cinis,nezaboravi to nikada,i jos nesto niko te odavde nece otjerati,ali ne pokusavj to drugome napraviti kako se parvi jer bumerng se vrac onome ko ga zavitla i to dvostruko,izgleda da se to zaboravilo,jer da nije i da se vidi, nebi se ovako pisalo.
Primitivno drustvo,iz kog ugla ,malo to jos pojasni,jer ovo sto si do sad napisao ne govri u tvoj prilog nego obrnuto,ili ja slabo kapiram misli Montenegra u stvari njihovih zastupnika,da nijesu pagani,kao Njmeci i Zapad,ili je Pravoslvje primitivnost po tebi ,gusle i sve drugo,pokusaj to reci drugim narodima koji imaju u svojoj tradiciji nesto slicno,ako si vidio Rusi sahranise ubijenog ambasadora ,sanduk bjese otvoren ,bjese bogme i kad je umro Stanjin Breznjev ,za razliku od nekih nasih gdje ni do danas ne znamo sta je bilo u sanduku cigle pijesak ili pokojnik,kojemu se klanjate do danas ,zatto,pokusaj na to odgovriti,ili bar razmisliti?
U nekim stvarima se slazem sa tobom, poseno kad je rijec o mnogim mogucnostima i kod nas. No to je tesko ostvarivo sa jednim, ne malim brojem onih koji rad smatraju kaznom, a ne najvecim blagodetom, jer dok radis dotle i zivis. Za mene zivot bez rada, dokolicenje, nema svrhu. Ali nije mali broj onih kod nas koji kazu:“mucim se moram da radim“. Oduvijek, jos kao dijete takav stav nijesam mogao da shvatim, jer poticem iz porodice koja je rad stavljala na prvo mjesto i smatrala najvecom vrijednoscu. Cekati bilo sta od nekog drugog je za mene nepojmljivo i ne shvatljivo.
Najgore je kad si jednostran. Svijet nije crno bijel. Svuda ima svasta, pa i u nasoj kuci. Ako nemamo crnce, indijance i kosooke imamo nacionalnu i vjersku, pa i partijsku podijeljenost. Stvaraju se novi stalezi. Sve se sto proizvodi zatvorilo ili zatvara, samo se otvaraju narodne kuhinje, bolje reci sirotinjske.
Pogledaj dom svoj andjele.
Pitao je Obama na jednom sastanku pok. Stiva Džobsa kada će vratiti proizvodnju Ajfona u SAD. “Nikad“ odgovorio mu je. “Kad mi zatreba nešto, npr. nova vrsta stakla za telefon, u Kini za dva-tri dana imam 3000 inženjera koji rade na tom zadatku. Ovdje bih dva-tri mjeseca sakupljao potrebne stručnjake i ne bih ih našao“. Plata tih ljudi u Kini ne prelazi par stotina eura. To su neke stvari koje ne može promijeniti ni Tramp ni Vučić. Svijet se promijenio i mijenja se svaki dan. I ovdje se može dobro zarađivati, bolje nego na zapadu, ali oni koji čekaju da neko otvori fabriku i daje im platu 500 eura, načekaće se. Ti vjerovatno vidiš ovdje sve crno, a ja vidim nevjerovatne mogućnosti i svuda obješene pare koje samo treba da uzmeš. Ono kako vidimo svijet i sa kakvim ljudima se družimo određuje nam u velikoj mjeri i kako sami živimo.
Bila fašistička ili ne bila, Rusija je jedno beskarajno primitivno društvo. Do skoro su Rusi imali pasoše za unutrašnji saobraćaj. Strogo se kontrolisalo kretanje unutar zemlje i niko nije mogao da kupi npr. autobusku kartu iz jednog mjesto u drugo a da ne pokaže pasoš. Službenik na šalteru za prodaju karata je onda upisivao podatke iz pasoša, a policija je kasnije provjeravala ko gdje putuje i sa kojim razlogom. Sve sam ovo gledao svojim očima. Vidio sam iz voza i nekog nesrećnog ruskog seljaka kako vuče ralo i ore njivu. To dok čovjek ne vidi teško može da vjeruje. Rusi su nevjerovatni rasisti, svi imaju dubok prezir npr. prema kosookim ljudima iako su to dugo vremena bili i njihovi građani kao npr. Kazahstanci i sl. Pričajte malo sa Rusima koji ovdje žive, pitajte ih kako se tamo živi, kako izgleda život u unutrašnjosti Rusije i bićete iznenađeni onim što ćete čuti.