Погубљени чемпреси: Свугдје симбол живота, само код нас – смрти
фото: nastroy.net
Пише: Дарко Папић
Увијек сам волио Бар. Сигурно не због раскошних плажа нити ноћног провода. До недавно, у Бару ничега од овога није ни било. Волио сам га искључиво због блиских људи, и баскета иза школе „Блажо Орландић“. И због сунца. Од оних сам који се сунцем „хране“.
Још један разлог због којих ми је и сам помен овог града увијек измамљивао осмијех је и овај чудесни дио текста (слика испод, хвала Владану Ј).
Безброј пута смијао сам се до суза, гледајући овај гротескни „споменик истинске синергије“ древног Бара и тадашњих Црногорацах…
Било некад.
Тешко ће се ико нормалан, бар у скорије вријеме, насмијати мислећи на Бар. Чак ни онако гогољевски, чувеним „осмијехом кроз сузе“… Јер, данашњи „Црногорци“ и „заштитници државе“ покушавају да ослободе Бар не од освајача, већ – од живота. Од данас, Бар је суза, храбра Ивана и њена ненадокнадива жртва. Бар је симбол страдања, и иживљавања моћних милогораца над нишчим. Симбол све убијене дјеце, рођене и нерођене. Јер, уништавају нас, систематски и подло. Без трунке кајања.
А све је почело од чемпреса, које су у грчкој, римској и хришћанској традицији славили као симбол обнове живота, јер евоцира бесмртност. И на Истоку, такође.
Вољела их је и Ивана, и борила се да их сачува. Више од свега вољела је живот који је у њој растао. А они који владају овом земљом, узели су јој обоје.
Таквима смета живот, све што расте и развија се, а не тражи дозволу да постоји. Смета им свак ко не пузи пред њима и њиховим лажним боговима, ко не клечи пред златним телетом. Или ковертама.
На жртвени олтар тог божанства одавно су принијели властиту људскост, и редом: државу, науку, просвету, здравство, правду. Породичне, пријатељске и кумовске везе. Нашу и њихову будућност.
Због шаке евра, и данас сва ДПС пјестокупљевина налази ријечи оправдања за милицију која насрће на трудницу, и власт која их је послала да то ураде.
Препуни се мјешина гријеха. Изађимо на протесте. Покажимо да нијесмо као они!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
PRVO SAUCESCE NASOJ HEROINI IVANI I NJENOJ PORODICI NA NEDOKNADIVOJ IZGUBI CEDA!NEKA TA STRASNA ZRTVA BUDE POCETAK NOVOG RADJANJA ZA CIJELU CRNU GORU DA SE OSLOBODOMO OVOGA ZLA I ZULUMA KOJE JE U SMRT POSLALA TOLIKO RODJENIH I NERODJENIH DUSA!SVI ZA SLOBODU ,ISTI U I PRAVDU!SVI PROTIV ZLA KOJI NAS PRETVARA U NISTAVILO!
Jako emotivno.Nema Nas.. Nema čepresa..
Bol i samo bol!Sto reci, sem da se u nedelju svi okupimo i stanemo ispred Milovoh kerova dignemi svoj glas!
Bravo. Tekst je velicanstven. Neka Gospod podari nerodjenom djetetu svoje naselje, a Ivani i svim njenima zdravlje i ljepsu buducnost. Kao i svima nama. Sjutra do slobode! Dolje diktator!