Похара без краја: Крађа културног блага из Народног музеја на Цетињу

У мору афера које тренутно потресају домаћу јавност једна је прича о похари предмета из многобројних музеја широм Црне Горе. Тим поводом, за сада, нико није кривично одговарао.

Зашто се очување културне баштине не изједначава са патриотизмом велико је питање, али је, нажалост, за сада, без одговора.

У децембру прошле године радник у Музеју на Цетињу Александар Беркуљан тамошњем тужилаштву предао је доказе о нестанку више од 8997 предмета и историјских докумената из фонда Народног музеја.

Он је тада навео да се пријава не заснива на документацији Управе за заштиту културних добара, нити има везе са мањком који је уочен током  ревалоризације.

„У питању је потпуно нова информација, која се односи на фондове до данашњег дана, а не на стање из 1964. године, којим се бавила Управа за културна добра“, казао је тада Беркуљан.

Он је тужилаштву објаснио да се пријава односи на више од 810 јединица нумизматике из „Нумизматичке збирке“ бившег Државног музеја.

По подацима Управе за културна добра из 2013. године у цетињским музејима недостаје око 2900 музејских експоната, засад неутврђене материјалне вриједности.

До „свјежијих“ података нисмо дошли јер су из управе Народног музеја, на чијем је челу од недавно Анастасија Мирановић, одговори изостали.

Шта се са културним благом догађало у вријеме некадашњег градоначеника Пријестонице и једног од чланова комисије која се бавила нестајањем вриједних музејских експоната са Цетиња одговоре смо добили из „прве руке“ односно од Јована Маркуша. Он још 1987. године покренуо питање, похаре Двора Краља Николе.

–Директор музеја на Цетињу тада је био др Јаков Мрваљевић. Иако је комисија чији сам био члан коректно одрадила свој посао, на основу документације којом смо тада располагали, резултат нашег налаза који је усвојила и Скупштина Црне Горе био је ,,тресла се гора родио се миш“, казао је Маркуш за ИН4С и додао да нико од оних који су тада били одговорни није тражио да им се врате отуђени музејски експонати.

Према његовим ријечима, очигледно је да власт у Црној Гори не жели да утврди стварно стање, јер да жели не би састав интерних и државних комисија.

„Сада је на челу државне комисије човјек из Хрватске, као да овдје не постоје савјесни стручњаци који би одрадили посао. У комисији се налазе и „неки“ код којих постоји сукоб интереса. Чини ми се да се само формално али не суштински жели одрадити посао како би се што прије затворила тема“, категоричан је Маркуш.

На питање како тумачи чињеницу да су директори Народног музеја, у Савјетима и разним одборима које је Министраство културе оформило да би се бавили очувањем културне баштине, били људи који су били на бранику црногорске независности, Маркуш каже да се један број чланова умјесто да се баве чувањем и заштитом онога што им је друштво повјерило бавило фалсификовањем историје Црне Горе.

„Прије свега мислим на историчаре Живка Андријашевића и Ђорђија Борозана, публицисту Марка Шпадијера, књижевника Ника Мартиновића… Да је тако довољно говори чињеница да су они из Статута ,, гумицом избрисали” Немањиће то јест два вијека историје Зете“, објашњава Маркуш.

Прије мјесец дана објављена је информација да је Основни суд на Цетињу одбацио као неоснован захтјев Тужилаштва да се претресу станови бивших директора Павла Пејовића и Петра Ћуковића на шта Маркуш каже да га то не изненађује. Према његовим ријечима, службени захтјев тужилаштва је разумљив, али са друге стране наивно је вјеровати да би било који од њих држао кући неки од отуђених експоната.

„Овдје се ради о људима са различитим склоностима. Мислим да је Петар Ћуковић човјек који је окренут умјетности и несклон малверзацијама, за разлику од Павла Пејовића о чијим непочинствима говоре и неспорна документа у вријеме директоровања у НМЦГ“, истакао је Маркуш уједно подсјећајући на проблем откупа предмета од стране музеја.

„Знам да постоје документа о томе како и на који начин је директор НМЦГ вајар Павле Пејовић откупљивао предмете за музеј, од себе, од сина, археолошке експонате од Стева Вучинића“, појаснио је Маркуш.

На питање да прокоментарише чињеницу да не постоји евиденција и каталогизација умјетничких дјела у музејима, Маркуш каже да вјероватно зато нова директорка изјављује да је стање у тој установи катастрофално.

“Па за сваку продавницу се врши примопредаја и попис а не за државну установу тог значаја. Такав рад или нерад је резултат данашњег стања“, рекао је Маркуш.

На крају излагања по овом питању виђење ове ситуације свео је на поруку из народне изреке која каже „врана врани очи не вади”.

Прочитајте још:

Селаковић СА МИЛОШЕВИЋЕМ ЛИЦЕ У ЛИЦЕ: Србима неслога највећи непријатељ (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: