Похаре двора краља Николе: Бриљантни Бећковић под псеудонимом др Јанез Паћука (2)
1 min read
Матија Бећковић
(Из књиге: Јован Б. Маркуш, Повратак краља Николе I у отаџбину, Цетиње, 2001, стр. 433 – 447)
Својевремено јс професор Ристо Ј. Драгићевић, некадашњи угледни управник Државног музеја – Двора Краља Николе, поводом јубилеја – годишњице оснивања Музеја објавио чланак у часопису „Историјски записи“ (248) који се између осталог бавио узимањем музејског материјала у разним периодима па и послије Другог свјетског рата.
Тада, 1957. год. овај чланак, у ствари путоказ за даља истраживања, није имао одјека у широј јавности због (стручног) профила часописа, а посебно због деликатности теме за изношење.
Од 1957. године па до тих дана ни из једног пера музејских радника и других стручњака за заштиту културних добара није се појавио ниједан нови стручни текст или нови покушај валоризације културно-историјског блага у некадашњем Двору краља Николе.
Ово у ствари указује на то да је цензура добро функционисала свих ових година. Међутим, увијек по правилу нешто мора да измакне контроли и појавила се 1967. године једна сатирична пјесма у десетерцу младог пјесника Матије Бећковића, који се потписао псеудонимом др Јанез Паћука.
Ова пјесма под називом „Похара цетињског музеја – Или – Исто то само мало другачије“ изазвала је праву буру у Црној Гори, али и у другим крајевима Југославије. Пјесма је објављена у часопису „Свет“ и гласи овако:
„Закукала црна кукавица
Из музеја града цетињскога.
То не била црна кукавица
већ то био Драгићевић Ристо.
Пишти Ристо по празну музеју,
брише сузе многим реверсима.
Јест хиљаду триста осамдесет,
Госпо моја, љутога реверса!
Пита вила Драгићевић Риста:
Ко похара дворе Петровића?
Ко нагрди лавре Немањића?
Ко покупи токе и кафтане?
Ко покраде седла и колане?
Ко обуче зелене доламе?
Ко разграби чалме и мараме?
Голе сабље, љуте јатагане?
И витице, – женске плетенице?
Где су били знаци вјере тврде
Сада висе жалосне потврде!
Где висише сабље на кајасе
Ту реверси зид музејски красе!
Где докази бјеху славних дана
и трагови јуначкијех рана,
хартија је сад парафирана!
Где би сабља Милутина краља
Која пола Цариграда ваља
Ено сада потернице висе!
Где би барјак што се не предаје
Стоји налог коме се издаје!
А највише међу потписима
Министара за културу има!
Нарочито министра Андрије!
Наредбе га красе и хартије!
Стража чува министра Андрију,
ал не чува музеј од Андрије!
А намештај што бијаше ође
Узе Милош кад под Ловћен дође!
Што столица бјеше Његошева,
Хоклица је сада Милошева!
А из других папира види се:
Где су многе митре и мантије,
Где су сабље паше Бушатлије,
Где су токе Миљанова Марка,
Где ордење људи и јунака!
Што пропусти Пирцио Бироли,
Што ни један паша не дозволи,
Што отесмо од азијских тмуша,
Одбранисмо од проданих душа,
не могосмо од зла домаћсга!
Што чувасмо кад не сачувасмо?
Камо среће да ништа немасмо!
Све однеше наше издајице,
Срам их и стид било од стражњице!
Што нам данас сред наше слободе
сво ордење на брошеве одс!
Све што има стара Црна Гора –
поста мета њиховог комфора!
Са фрескама поче трговина,
Ко да им је пуста очевина!
Потписници реверса посташе,
Туђега се блага докопаше!
И свакога свога обрукаше!
Те из туђих тањира ручају,
Кашикама туђим захватају.
По туђијем теписима газе,
Сваком своме узеше образе!
Прађедовске кости да оживе,
траг им не би осто од одиве!
Кажи Ристо сваког по имену,
Нек црн образ носе у племену!
Црногорски крем и филателисти,
Колекционари, нобл и нудисти,
Што свачија више вреди збирка
Него ханџар Алексића Мирка!
А станови којима се диче
Понајвише на манастир личе!
За кубуре златне са Фундине,
Дадоше им гвоздене фурмине!
За цефердар бистри – чоколаду,
да почасте црногорску владу!
Нек власници туђих ствари чују,
Шта им свете гусле поручују:
Ко остави Петровиће голе,
Учиће се у основне школе!
Шта дочека јадна Црна Гора,
а потомке своје клети мора!
А тужилац што је сада јавни,
да их јури пос’о му је главни!
Што раније, да не пуца брука
поздравља вас
др Јанез Паћука
Када је власт открила да је Матија творац ове пјесме он постаје непожељна особа у Црној Гори. Од тада почиње и траје „одбрана“ Црне Горе од Матије, не због његових ројалистичких увјерења него због јавно саопштених истина. Његов гријех је ова бриљантна ругалица слабостима тог времена којој се смијала цијела јавност, а правосуђе ћутало.
(Наставиће се…)
Прочитајте и Похаре двора краља Николе: Како је кажњен престолонасљедник Данило (1)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Немам високо мишљење о Матији Бећковићу одавно. Мислим да је дуги низ година њему једини циљ проналажење удобности у окупираној Србији са идејом да се не замера никоме. Опростио бих му што се није оградио од ћерке која је део грађанерске „друге Србије“, али као академик морао је да се огради од анти-српских и анти-државних изјава првог човека академије Костића. Сећате се оног „Србија да се достојанствено одрекне Косова“. Њему је то очигледно све регуларно. Да не помињем да је у ројалистичкој организацији Крунски Савет, где се сјатио све сам „демократско“ – еуропејско – атлантистичко – љотићоидно – недићоидни елемент, на челу са „престолонаследником“ који са Србима и Србијом никакве везе нема, и који је део британских структура, иначе је близак рођак британске краљевске породице која је осведочени непријатељ Срба (директни потомак краљице Викторије). Обзиром на то шта су Карађорђевићи урадили Србији, практично је укинули (као и Црну Гору), убедљива већина Срба је против обнове БИЛО КАКВЕ краљевине, а од оне мањине пола њих који јесу за монархију очима не може да види Александра II, који је велики пријатељ са Бећковићем.
Из свега што сте набројали свашта могу да схватим, али не и зашто немате високо мишљење о Матији Бећковићу.
Не разумем? Јасно сам рекао шта му замерам, дакле ћутање на изјаве председника академије, Крунски савет где патриоте не можеш ни микроскопом да нађеш а издајнике можеш врло лако, шта ће он у том друштву? И генерално његово ћутање дуги низ година. Шта он то има да изгуби данас, па да мора овако да ћути? Зато би ме занимала његова имовинска карта, не гарантујем, али верујем да било занимљиво то видети. Ценим га као песника, и некад давно као храброг дисидента, патриоту, али то више не важи, ни једно ни друго.
A kako mu ide sa Vucicem!
Sjećam se ove Matijine pjesme koja je izazvala veliku buru u javnosti i priča da će se sve riješiti i vratiti u muzej. Bilo je čak u novinama i nekih za to vrijeme interesantnih imena političara koji su stavljeni na stub srama i obećanja da će se sve riješiti ali avaj , stanje do danas nepromijenjeno.
Od 1967 godine , upravo prije nekoliko dana je neko u Cg smogao hrabrosti da ukaze na lopovluk , pardon otudjenje nacionalnog blaga , bravo junaci , za vas je ,, medo,, sa starog aerodroma institucija .