Похрана

Пише: Булатовић И. Богић

Сахранити – похранити – сачувати земне остатке уснулога у Господу, како би дочекали Други Долазак Његов! Ово је само једна од безброја ријечи којој је , негда озлопуталој, наш Свети Владика Амфилохије, својим повратком у Црну Гору, вратио стари сјај и старо значење. Коју вратио је себи самој! Ето, у чему се, између осталога, очитава Светост. Како чинио је са Ријечима, чинио је са Људима, са Камењем, са Животињама, Вјетровима, Водама и Цвијећем…. Све је у Његовоме присуству постајало неизоставни Дио Божанскога Плана и Мозаика, Смисленог Мозаика Васељене: „ Над свом овом грдном мјешавином / опет умна сила торжествује…“. Ништа у Дјелу и Допуштењу Божијем није, а да није без Плана, и Разлога, и Циља, и нема нема тога што није позвано да се томе Смислу и Позиву врати! Нема тога цара, политичара, ђака, свештеника, птице, облака нити камена које нема своје неизоставно мјесто у Умјетничком Дјелу Творца. Овоме Учењу је Свети, Божијем Учењу Служио и молио нас и преклињао нас да се вратимо! Гријех је промашити Циљ – Мету: „Срамота је такоме јунаку….Џилитнут се не погодит циља“!

Свети Петар Цетињски, Чудотворац, Мученик, Равноапостолни Измиритељ, Сабиратељ и Заштитник, Свети Ратник, Помазаник, Крстоносац Мача и Богонадахнути Рјечитељ Судбине, Полиглота којем је Бог дао моћ да може проповиједати многим народима свијета, највећи Дух епохе у најмањој држави историје, није испраћен у привремено обиталиште како је заслуживао и како је народ осјећао. Није то могло бити јер границе су Његове јурисдикције духовне биле бескрајне, а бедеми Његовога намастира и отаџбине претијесне. Притиснут одсвукуд, Његова храстова лађа је поринута у Вјечност скромно! Већ након четири године, јављено је Црногорцима – Црнорисцима да је ногоступио на Обалу Трона Господњега. Није испраћен како је морао бити. Његовом народу се то није смјело догодити по трећи пут. И није!!!

Његовог Насљедника, Светог Мученика, Заштитника, Мудраца, Правдољупца и Праведника, Равноапостолнога Проповједника Васељене смо испратили како ваља и требује! Свенародно, Васељенски, покајно, достојанствено, погружено, са вијенцима бестрнога цвијећа! Ни границе нијесу биле проблем, ни цариници, ни куга овога вијека. То што онда нијесмо могли, будући поробљени и сатрвени сметовима европејскога бешчашћа, заметени, могли смо тога Дана и Сјутрадан, Дана Светога Петра Цетињскога, Претходника СветогаПетра Другога Цетињскога Пустињака и Ловћенскога Тајновидца! Тако, након 190 година, одужујемо се Светоме Петру, Светоме Петру Другоме и Светоме Амфилохију, дјелимично.

Наше сахране, похране и туге трају и након церемонија канонизација. Наши тестаменти и завјети се испуњавају тек након вијека – два. Ни по чему слични никоме, посвађани само са собом. Народ најсличнији Јакову који хрва се са Богом и Светитељима, са Истином: „Јаков прозва оно мјесто Пенуел (Лице Божије) јер рече: „Видјех Бога лицем у лице и на животу остадох“!

Догодине на Ловћену!!! Да измиримо се са Богом и Светитељима и Истином!!! Да са Крстом испењемо се на Пенуел, да сретнемо се са Три Јерарха помјесне Српске Цркве, помјесне Цркве Једине, Свете, Саборне и Апостолске Невјесте Господње и Мајчице Богонародне!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: