Покајте се због свега
1 min readПише: Желидраг Никчевић
Сергеј Носов, из Санкт Петербурга, има једну веома елегантну причу, зове се „Бијеле траке“. Током радње, у земљи се спроводи кампања „општенародног покајања“. Сви се морају покајати званично, на специјалним сабирним покајничким пунктовима. У стандардизованим листама покајања појављују се у општим цртама злочини бољшевизма, стаљинизма и гулага, али ви, по жељи, у празну рубрику можете и сами нешто дописати. На примјер, можете се покајати због Ивана Грозног, или због Владимира Мономаха. Након пријема покајања покајнику се издаје бијела трака, и у пасош му се удара специјални покајнички печат. Покајање је добровољно, али без тог печата ни у болницу не примају, ни у хотел не пуштају … О унапређењу на послу да и не говоримо.
Ово је, наравно, фантастика. Умјетничка измишљотина. Прича је први пут објављена у часопису „Нови Свијет“, у јануару 2011. године. У касније објављеном зборнику под насловом „Пола зеца“, аутор се иронично запитао како је његов скромни опус могао изазвати појаву читавог једног друштвено-политичког покрета. Што би се рекло – предвидио.
Нешто размишљам, можда не би било лоше да се за Србе у Црној Гори организују такви добровољачки пунктови. На стандардизованим листама: Никад више 1389. и 1918, доље сви Немањићи, краљ, Дража и Слободан Милошевић заједно, ма каква Република Српска, грозно, грозно, трипут уа мајка Русија. А Вучића ми не помињите…
И тако даље, можете и сами нешто дописати, дуга је српска историја. Па изволите, покајте се, дјечице, кад сте баш навалили међу ове строге коалиционе анђеле. Све божена до божене.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mnogi će radije klackati za Boženom i “ Boženama „, nego priznati da su se ogriješili i pogriješili. Prvo sebi, pa onda i ostalima.