Покољ у Крокусу – покушај да се у Русији испровоцирају међуетнички сукоби

Пише: Игор Дамјановић

Преко 140 грађана Москве убијено је прексиноћ у терористичком нападу. Мртви се и даље нажалост и даље пребројавају, а бројка је већ нажалост већа од броја страдалих у позоришту „Норд Ост“ у октобру 2002. Разлика између ова два злочина је што су се 2002. са терористима водили тродневни преговори, захтевали су повлачење руске војске из Чеченије, дакле имали конкретан, а прексиноћ се десио насумични покољ.

Као и пре 22 године, терористи су за свој крвави пир поново поново изабрали културну манифестацију, каквих у Москви у петак вече има више од 100, концерти, позоришне представе, балети, изложбе и тд… Све се одиграло у концертној сали Крокус-Ситија, савременом комплексу на периферији Москвекоји се се заједно са истоименим суседним тржним центром простире на више десетина хиљада квадрата пословног и хектара паркинг простора. Крокус Сити због своје пространости је веровартно пажљиво одабран због могућности да му се релативно лако приђе са аутомобилом пуним оружја.

Инфромације о овој трагедији биле су од првог момента, док су терористи рафалима још косили људе, биле су контрадикторне. Писало се чак да се нешто слично дешава у Санкт Петербургу и Вороњежу, што се на срећу показало као лажна вест. За сада је једино неспорно да су терористи у Крокус Сити дошли аутомобилом, ликвидирали обезбеђење на улазу које није имало ватреног оружја и стихијски почели да пуцају по маси, да би на крају запалили зграду. По првим прелиминарним подацима успели су да побегну из запаљене зграде и након покоља крећући се аутопутем преко суседне Калужске и Бријанске области пређу невероватних 500 км и умало стигну до украјинске границе. Можемо спекулисати да ли је реч о тешком пропусту руских органа заштите поредка, или намерном пропуштању аутомобила са терористима да би се у везу са самим чином довела Украјина.

Убрзо након заустављања и заробљавања терористи су снимљени мобилним телефоном и показани јавности, што са полицијске и правне стране представља проблематичан чин. Један од четворице који су се налазили у белом Реноу, наводно купљеном за кеш у јануару, изјавио је да је преко Телеграма анонимно заврбован да 500.000 (око 5000 евра) учествује у покољу, да им је анонимни наручилац уплатио половину новца на картицу и дао инструкције где да нађу оружје. У његове речи тешко је поверовати, јер напад на Крокус Сити представља добро организовану терористичку акцију, коју када се узме у обзир и бекство није могла да изведе група насумично и анонимно окупљених екстремиста и лудака.

Мишљења сам да и етничко порекло нападача, сви ухапшени су држављани Таџикистана, такође је пажљиво бирано од стране организатора. Укупно 350.000 етничких Таџика држављани су Руске Федерације, а број економских миграната из ове и других бивших совјетских република Централне Азије мери се милионима. Њихова концентрација у Москви, где ми за разлику од других руских градова у којима сам боравио, субјективни осећај говори да је буквално сваки други таксиста, или чистач улица Таџик, или дошљак из Централне Азије. Дакле, политичка позадина овог језивог злочина могла би да буде подстицање међунационалних и међуверских тензија у Руској Федерацији, распиривање мржње православне словенске већине према муслиманској азијској и кавказкој мањини.

У Руској Федерацији живе 194 националне заједнице, од чега за већину представља уједно и матичну државу. Од доласка на власт председника Путина много је урађено да се постигне међунационални и међурелигијски склад и у томе се у потпуности успело. Од ескалације рата са Украјином пре две године, западни противници Русије у почетку су се прво надали социјалним потресима у руском друштву. То се није десило, јер се руска економија захваљујући политици премијера Мишустина и гувернерке Набибулине показала много ефикаснија и спремнија за ратне услове, од оружаних снага на чијем челу се налази двојац Шојгу-Герасимов. Потом се покушало да се ударима дронова дубоко у унутрашњости, терористичким нападима и упадима диверзаната у пограничне области изазове паника и незадовољство становништва.

Пре само недељу дана у Руској Федерацији одржани су председнички избори, чији спровођење спољни противници Русији итекако су били заинтерсовани да осујете. Изненадна смрт лидера либералне опозиције Алексеја Наваљног није изазвала протесте његових присталица, а резултате нису дали ни покушаји да се у пограничне области без успеха пробију украјинске јуришне групе и даноноћно стихијско гранатирање Белгорода. Да ли је покушај распламсавања међунационалне и међуверске мржње следећа карта на коју је сада решила да заигра Украјина показаће наредни дани и надам се озбиљнија истрага од наивних снимака заробљених које је руски безбедносни апарат показао јутро после покоља у Крокусу.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: