Покрет за Пљевља: Мило и два Душка

Бјеше на брдовитом Балкану, једна малена, лијепа земља, чији становници, иако веома сиромашни, без слободе, демократије и будућности, нису дуго, дуго мијењали ни власт ни владаоца. Власт је била једна те иста, готово осам деценија, а последњи Господар, на трону преко тридесет година. Као такви, и народ и држава и владар, били су својеврстан, непоновљив феномен европске цивилизације.

Дође тако вријеме избора. Господар је морао да се, поред бројних обавеза, носи и са двојицом „момака“ истог имена. Душко. И као што то бива, у свим причама са добрим и лошим момцима, један Душко је био много добар и фин, а други, оличење зла. Добри момак Душко, прихватио се, чак и да буде на челу изборне листе, за коју је унапријед знао да је губитничка. Да није, не би њега допала. Други, лоши момак Душко, оличење је зла, непријатељ државе и тековина од Туђемила до „лименке“ и „коверте“. „Утекао“ је и од руке правде, у тај далеки и мрски Лондон. Пета колона и чиста реакција, казали су из Покрета за Пљевља

„Добри Душко“ је, за Господара и државу (власт), био спреман на све. Просто, чинио је чуда. Ишао је чак и дотле, да Светог Саву изједначи са Хитлером. Ваљда у чврстој вјери, да ће постати први архиепископ „осмоконгресне цркве“ и да ће га лично Мило рукоположити. Кога би другог, годинама се мучио на челу државне безбједности и владе, слијеп и глувонијем за море афера које су појеле стотине милиона народних пара. Набројати се не могу сва његова „страдања и патње“.

Е, али не лези враже, не прави се рачун без крчмара. Онај други, „лоши Душко“, цијело вријеме ровари из тог Лондона. Још од када је извукао онај снимак коверте у Миговом џепу, гањају га и траже. Све су му одузели и закључали. Због њега су замрзјели и географски атлас. Плава торба им на сан излази сваке ноћи, чим склопе очи. Шта се то у њој налази, а не да мира Милу и „добром Душку“, ни Интерпол не зна. Неће, а могао би. Није ни Интерпол као што је био, и он је почео да ради за просрпску опозицију и Амфилохија, Наводе из Покрета за Пљевља

Елем, одбацивањем црвене потјернице Интерпола за „лошим Душком“, велико је знаменије, ако смо паметни и мудри. Укинута је чак и национална потјерница уз поруку да је политички мотивисана и противправна. Још веће је знаменије, јединство народа и Цркве Христове, оличено у великој народној коалицији ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ!

Слобода куца на врата, отворимо их 30. августа СВИ ЗАЈЕДНО!

НЕ ДАМО СВЕШТЕНИКЕ И СВЕТИЊЕ!

Прочитајте ЈОШ:

Марко Бато Царевић – За будућност Будве: Националистичке теме ДПС-а и Црногорске – бајата прича политичких губитника

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: