Покрет за Пљевља: Залијетања

Одавно кажу, да су они који не памте своју историју, осуђени да им се она понавља. Ова велика мисао, можда и није толико важна за неке далеке земље и народе. Но, за нас који добро знамо колико је пута у прошлости, ово мало крша и драче окрвављено братском крвљу, она би требало да буде заклетва. Народ који је претапао слова у оловна зрна, да би одбранио своју слободу, вјеру и своју цркву, несумњиво је више страдао у братоубилаштву, неголи од сабље и пушке страних завојевача. Јесу ли нас та вишевјековна братска, кумовска и комшијска сатирања за туђи рачун, ичему научила, јесмо ли сада иоле паметнији, мудрији и сабранији, суштинско је питање. На жалост и данас, док увелико трошимо 21. вијек, тешко је дати одговор, а потребнији нам је, чини се, него икада прије.

Страшно зна бити, када цијели народ или његов значајан дио, заборави своју прошлост или се намјерно одриче ње. Још је страшније када то чини онај који би тај народ требало да представља и предводи. Далеко од тога да је данашњи Вођа Црне Горе слијеп, попут оног из истоимене Домановићеве приповјетке. Тако би се једино могли, донекле и схватити његови потези, његова политика и то куда нас и како води. Не дај боже и далеко било.

Крајем прошле године, у предвечерје доношења  безакоња о отимању имовине Српске православне цркве у Црној Гори, наш Вођа, запријети народу свом. Вели Он тако, и поред оба здрава ока, ни мање ни више, него да му се не залијећемо! Да му се грађани и народ чији је предсједник, не залијећу јер је, тамо њих, више. Рече тако и остаде жив. Иначе, добро нам је познато његово експресно заборављање прошлости, поријекла и коријена, а све зарад свијетле будућности. Његове и само његове. Своја васколика залијетања из ране младости, Он је изненада заборавио. Између осталих, и оно на Дубровник, због којег се деценијама извињава и још увијек се није довољно „наизвињавао“.

Народ Црне Горе је, на срамне пријетње одговорио, као никада прије. Масовно, достојанствено, молитвено и саборно. Хришћански. Није се залијетао нико, никоме. Предсједниче и Вођо, то си чинио и чиниш и даље, само Ти. Жути прслуци у Француској, којих је било једва један проценат, имали су рушилачке демонстрације, данима. Било је на стотине повријеђених, улице Париза и других градова остале су у хаосу, a материјална  штета је мјерена милијардама евра. Поред свега тога, господин Макрон није ни помислио, да своје грађане назива лудацима. Велика је Француска и њена демократија, а ми смо далеко. Много даље од демократије, него од Француске.

У нашој маленој Црној Гори, предсједник и Вођа се годинама припремао да се залети на све оно што нам је свето. Да нам, у име државе, отме светиње чија је вриједност немјерљива овоземаљским, материјелнима спознањима. Да након државе и  привреде којом је тридесет година управљао, уведе стечај и у Митрополију црногорско – приморску и на тај начин се заувијек обрачуна са најјачим стубом истинске и Праве Црне Горе, Српском православном црквом.

Уважени Вођо, требало би да знаш, ниси се само спремао Ти. Христова црква, од свога постања је гоњена и спремала се на прогоне, двије хиљаде година. Нашу цркву су основали Бог, Син божији и Свети Сава, а твоју Ти, на Осмом конгресу. Наши вјерници су Христови ратници, шетају мирно и достојанствено, господски. Стотине хиљада, носећи у рукама само иконе. А твоји? Нико од нас није подигао ни каменчић, а ти нам шаљеш црне, маскиране људе са панцирима и дугим цјевима. Твоји тајкуни су „појели стотине милиона“, за које не смијеш ни да их питаш, а Митрополији пријетиш стечајем због некаквих триста хиљада пореског дуга.

Наш православни род, предсједниче и Вођо, није се залијетао никада и никоме. Томе су одавно требали да вас подуче, ваши савјетници за новокомпоновану историју. Напротив, на нас су увијек ударали први, са свих страна и у сваком времену. Залијетали су се на нас цареви и краљеви, стотинама година. Византијски, бугарски, турски, аустро-угарски, њемачки и ови најновији, НАТО владари, само 19 њих. Али, народ Немање, Светог Саве, Душана Силног, Лазара, Милоша, Марка, Југ Богдана, Светог Петра, Светог Василија, Карађорђа, Вука, Његоша, Синђелића, Вукотића, Путника, Бојовића, Степе, Мишића, Пупина, Тесле, мајора Тепића, Пеђе Леовца и Вукомана Тешовића није поклекао пред Михаилом, Муратом, Фрањом Јосифом, Хитлером, Стаљином. Они који мисле или се надају, да ће данас, у овом времену, тај исти народ дозволити да буде другачије, требало би да на вријеме посјете одговарајуће здравствене установе, затвореног типа.

Предсједниче и Вођо, требало би да имаш на уму, међусобна залијетања у Црној Гори су прошлост. Коштала су нас много и ни по коју цијену се не смијемо враћати тој, Твојој реторици и твом начину размишљања. За залијетања, партнера у нама вјерницима, имати нећеш. Иако смо дио тог „лудачког покрета“, наше једино оружје, које носимо ових дана су крстови и иконе, а једине ријечи узвишене молитве Господу нашем. Водили смо се, а водићемо се и убудуће великим ријечима Светог Петра Цетињског, које гласе: У ИМЕНУ БОЖЈЕМ ЈЕ СУД И ПРАВДА“!

Не дамо светиње!

Прочитајте још:

Реис ИЗ у Црној Гори Рифат Фејзић: Литије легитиман вид исказивања незадовољства

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: