Покретни олтар

Куриозитетни архефакт српске културе: Војни музеј из Београда посједује копију покретног олтара, чији се оригинал налази у цркви Св. Николе на Каменом, недалеко од Херцег Новог (Фото: Н. М.)

Током Великог поста ваља поменути да путописни мемоари многих старих помораца помињу Бога јер га подразумијевају, кад и заштитнике – Богородицу и Св. Николу. Чак се и мисао о Богу, биљежи Дучић, „зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о наизмерном и вечном“.

“Са свим једрима отвореним сјеверном вјетру прођосмо одмах близу каштела D`If, одакле се види на једном брежуљку храм морнарске заштитнице Блажене Госпе de la Garde, зато позвах посаду да се хитно прекрстимо и помолимо Пресветој Богородици, да бдије нам нама, да се здрави са овога пута повратимо” – каже кап. Владо Ивелић (1855-1940), један од посљедњих Бокеља који је пловио на једрењацима, потом паробродима, те закључно до пред крај Првог свјетског рата – о томе оставио писанога трага.

Човјек се може молити било гдје, али се служба може одржавати само у храму. Но може ли и брод да постане црква?..

Бокељ Никола Мандић (1904-1974), постављен је 1936. за војно-морнаричког свештеника са сједиштем у Херцег Новом. До 6. априла 1941. православним је војницима предавао вјеронауку, чинодејствовао је код прославе крсних слава сваке јединице, било у касарнама, било на бродовима. Необичан је по томе што је посједовао уникатан покретни олтар – да би могао да га користи у вјерским обредима – на мору.

Војска Краљевине Југославије потписала је капитулацију, након чега су двојица официра, Спасић и Машера, да брод не би пао у непријатељске руке, дигли у ваздух разарач „Загреб“. Трећег дана море је избацило Спасићево тијело, па је о. Мандић тражио од италијанске команде да се Спасић, као вјерник, сахрани по православном обреду. Дозвољено му је, уз услов да на сахрани, која је била јавна, не буде никакве бесједе. О. Мандић је ипак изговорио: „Слава ти, нови Синђелићу“, што је био увод у страдање и живот по логорима – овог доцнијег протојереја-ставрофора…

Но може ли брод да буде црква док траје литургија? – никад се нико од Срба није упитао.

Бродови као цркве, постојали су, канда, само у Боки Которској.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: