Пола вијека интернета – прављен да уништи СССР

Прапочетак интернета везан је за совјетски сателит Спутњик који је лансиран 4. октобра 1957.

У страху да ће СССР имати апсолутну премоћ у свемиру, одакле ће моћи да уништи командни центар сваке противничке војске, америчка влада доноси одлуку да децентрализује систем одбране како би у случају напада могли да одговоре са неког од резервних командних мјеста.

У фебруару 1958. Формира се ДАРПА ( Defense Advanced Research Projects Agency) односно Агенција за напредне одбрамбене истраживачке пројекте. Рађа се идеја да се повежу компјутери на различитим крајевима САД преко којих би се командовало војском.

Тај пројекат добија име АРПАНЕТ и делегира се америчким универзитетима.

У августу 1962. Џозеф Ликлајдер, психолог и компјутерски стручњак са бостонског МИТ-а први пут колегама указује на могући друштвени утицај повезаних компјутера и то назива Галактичком мрежом (Galactic Network).

Током 1961. Леонард Клајнрок са МИТ-ја осмишљава теорију комутације пакета за пренос података што је отворило пут за повезивање рачунара.

У септембру 1969. постављена су прва два компјутера која могу да комуницирају пакетима података у лабораторијама универзитета Станфорд и Калифорнија (UCLA). Леонард Клајнрок управља лабораторијом у Калифорнији. Користе СДС Сигма 7 рачунар.

29. октобра 1969. у 22:30 професор Клајнрок и његов студент Чарли Клајн спремни су да пошаљу прву поруку компјутеру који је удаљен 500 километара од њих на универзитету Станфорд. Телефоном позивају Била Дивала који се налази на другој страни како би пратили експеримент.

Намјера је да прва порука буде ЛОГ ИН. Клајн укуцава слово Л и пита Дивала да ли га види. Дивал потврђује да му се Л исписало на екрану. Потом Клајн укуцава О, а Дивал потврђује да види и О. Клајн куца Г, али им веза пуца.

Клајнрок ће касније говорити да у томе има доста симболике јер ЛО може да се разуме и као „lo and behold“, фраза која на енглеском језику значи „пратите пажљиво“.

У наредном покушају исте вечери порука стиже без проблема и то се сматра првом успјешном комуникацијом два удаљена рачунара икада.

До децембра 1969. на систем су повезана још два рачунара, на универзитетима у Јути и Санта Барбари у Калифорнији.

Све до 1980. интернет је имао тек 100 нодова (чворова или крајева) на америчким универзитетима. Већ 1984.  их је више од 1,000, а први милион хостова достигнут је 1993. Данас их је око милијарду уз више од педесет милијарди повезаних уређаја.

Током седамдесетих Винтон Серф и Боб Кан развили су TCP/IP јединствени протокол за размјену података између компјутерских чворишта. Првог јануара 1983. сви рачунари који не користе TCP/IP искључени су са мреже и Винтон Серф сматра да је то прави рођендан интернета.

Рачунарски инжењер Реј Томлинсон је 1971. написао програм за размјену личних порука помоћу компјутера. С једне стране било је име корисника, а са друге адреса рачунара на који се порука шаље. Између је ставио знак @ (ет) будући да је то било једна од најређе коришћених типки на тастатури.

Британски физичар Тим Бернерс Ли је 1989. који је тада радио у ЦЕРН-овим лабораторијама у Швајцарској осмислио принцип хипертекста и World Wide Web концепт. Током деведесетих у време највеће експанзије интернета многи су поистовећивали „веб“ сервис са интернетом.

Први вебсајт и даље стоји на мрежи.

Интернет је, заправо, скраћеница од интернетворкинг што би се могло превести као „међу умрежавање“.

Сви актери прве размене података и данас су живи и окупиће се на конференцији посвећеној јубилеју интернета на УКЛА (UCLA), 29. октобра 2019.

Супротно веровању интернет није бесконачан. Има своје крајеве, попут ове последње интернет странице.

Извор: РТС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: