Пола вијека на служби Ловћенском олтару: О књизи „витеза од Ловћена“ Комнена Бећировића
Поштовани читаоци, током лета још увек текуће 2021. године, у издању „Института за српску културу“ из Никшића, појавила се сјајна књига „Пола вијека на служби Ловћенском олтару“ са изабраним текстовима Комнена Бећировића, „витеза од Ловћена“ како га нимало незаслужено назва отац Јован Пламенац. Због тога и овакав наслов текста.
Књигу не само о Ловћену, него и о „витезу од Ловћена“, приредио је протојереј Јован Пламенац. Када вас својеврсна институција србског духовног препорода у Црној Гори (какав је несумњиво отац Јован Пламенац) назове „специфичном институцијом српске културе“, постаје јасно да и епитет „витез од Ловћена“ стоји уз име управо Комена Бећировића као никог другог. Као приређивач монографије „Од сумрака до васкрса Ловћена“, могу рећи да нисам последњи који то може потврдити, управо су многи Комненови текстови и његова борба за Истину и обнову страдалне заветне капеле и били инспирација да кренем са радом на тој књизи.
Књига је састављена из шест тематских целина и чини се да није сувишно навести наслове тих глава. После одличног предговора из пера приређивача оца Јована Пламенца, иде глава Слово о Ловћену са 11 одличних текстова о духовном значају Ловћена за наш народ. Потом, по угледу на светог владику Николаја и његове „Беседе под гором“, иде глава Бесједе под Ловћеном са 4 такве беседе. Следи глава Завјетни борац за Ловћен Његошев са 6 изабраних интервјуа Комена Бећировића, а на њу се надовезује глава Враћање васељенске правде са 8 саопштења који вапију о космичкој неправди Кумровачког касапина и његових сатрапа. У глави „Накарада као понос“ Комнен се у 7 текстова немилосрдно обрачунава са свим лажима, злоупотребама и кривотворењима идеолошких чеда Кумровца. Књигу завршава глава Прилози, са четири прилога од којих је последњи мало подробнија биографија „витеза од Ловћена“ Комнена Бећировића.
Једина замерка овој по квалитету сјајној и садржински данас веома актуелној књизи, може се упутити првој страни корица књиге. Иста боја слова са позадином књиге, онемогућава лагано читање наслова и имена аутора. Само појачаним контрастом између слова и позадинске слике, омогућио би да се и у излогу види наслов књиге, овако је то могуће тек кад се књига узме у руке, и тада многима са напором. Та грешка није пренета и на задњу страну корица, где контраст између слова и позадине омогућава лагано читање чини се основне поруке како ове књиге, тако и Комненове борбе за повратак достојанства Ловћену као србском Олимпу. Цитирамо текст са задње стране корица:
А што се тиче Ловћенске капеле, она се, као и Господ, у чијем је окриљу подигнута, кроз своје страдање прославила, о чему свједочи читава литература, па и умјетност, на примјер гојински Сумрак Ловћена од Петра Лубарде, надахнуте трагедијом Ловћена. Сем тога, она је на неколико мјеста по српским земљама васкрснула, последњи пут на једном брду више Крушевца Лазарева, што све то никако не значи да не треба радити на њеном васпостављању на Ловћен, већ напротив. Ја понекад кажем за нас да смо победници изгубљених битака, јер смо жртве силе и неправде, опет попут Господа који је, као жртва истог зла завршио на распећу, али са кога већ двадесет вјекова сија бесмртношћу, љубављу, љепотом, правдом и истином.
И док се чак и увек србофобни Беч постидео свог злочина, рушења капеле на Ловћену, дотле се духовни пород сатанске идеологије „касапина од Кумровца“ тим варварством поноси до данашњег дана. Па чак из клупа парламента Црне Горе, заточници и заточнице кумровачке идеологије и данас сатански гордо поручују „док је последњег Црногорца и Црногорке неће се градити капела на Ловћену“.
У тексту „Ловћен као највиша мјера“ (објављеном у књизи о којој пишемо) из 1991. године, Комнен пише: Треба безусловно вратити изглед Ловћену, његову првашњу славу и љепоту. Јер само такав, само Његошев Ловћен може да буде највиша мјера сваког Србина, посебно сваког Црногорца достојног тог имена.
Да, витез од Ловћена је још пре 30 година схватао да има пуно тих куморовачких потомака који нису достојни назвати се Црногорцима. Нити Црногоркама.
Сваком Србину који није равнодушан на Усјековање Ловћена како то духовно скрнављење кумровачких Ирода назва песник Момир Војводић, од срца препоручујемо књигу „Пола вијека на служби Ловћенском олтару“.
Фото: Лични архив
Опрема текста: Саборник
Извор: Саборник.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Knjigu sam pročitao i toplo ju preporučujem svakome. Sjajna hronika velike borbe malo poznate javnosti, riječju, kaputalno djelo. Čestitke i poštovanje i Komnenu i o. Jovanu.
Jedna sugestija za naredno izdanje – treba knigu bolje tehnički opremiti i dodati fotodokumenata kojih Komnen ima napretek. Ovo izdanje je, očigledno, bilo u oskudici i vremena i sredstsva, ali, hvala Bogu da smo ga dobili.
Nema od kapele za sada nista,pogledaj ko je sve poslanik i iz kojih stranaka u Skupstinu,sve goli komunisti ,tako i da svi oni kazu DA od KAPELE nemas nista,ne mogu oni ili njihovi potomci koji isto misle o SRPSTVU Njegosu podizati KAPELU zapamti to,i tu se Bog pita ,upirite se koliko hocete nema zasada od toga nista.Tek kada iz Skupstine nestanu SNP DPS= KPJ a pogledaj ko je sve iz tog saveza LIberali DNP SDP Demokrate i sve druge neke nove stranke,nece se ta takva kapela podizati,nije to ni uredu niti ce to biti.
Kada se proimijene odnoi u drustvu za koju godinu mozda, ovako nema nista,ne mogu komunisti kojih je tamo 95% i u ovom sazivu to da rade,niti ce to radit.
Kada Srbi budu imali svoju sranku i u njoj vecinu i Vladu tada ce se podici kapela,do tada idite pa se molite u baraku MIrasevu,jer mu ionako dodjeljujete novac,pitam se samo zasto?
Smeta Vam Vesan Bratic a ne smeta novac za Mirasa,koji ste vi licemjeri!
Moramo to trazi EU reci ce neko ,ma nemoj ,to je bio izgovr i kod registracije te sekte,sjutra cete i Gej proglasti za vjersku sektu ili organizaciju vi Crnogrci sve mozete,a Srbi po duznosti isto tako.Vlast u sake a obarz u gace.
Bravo za Komnena!
Da se pospremi nakot komunistički još malo pa fond za podizanje kapele da Njegoš počine kako dolikuje.Svi ćemo dati samo da se Vladiki vrati dostojanstvo a onaj komunistički hangar oburdati pa niza stranu.