Пола вијека свештеничке службе протојереја ставрофора Момчила Кривокапића
1 min read
Момчило Кривокапић
Данас, 7. септембра, навршава се 50 година свештеничке службе пароха которског, протојереја ставрофора оца Момчила Кривокапића. Митрополит Амфилохије са више архијереја, служиће Свету архијерејску литургију у цркви Светог Николе у Котору.
Отац Момчило Кривокапић рођен је 1945. у Херцег Новом, у свештеничкој породици.
Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином свештеника Мирополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ). Отац Mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине Добоја. Од најранијег дјетињства, учећи се Јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама.
Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома, као ђак Београдске богословије. Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу Смиљку Милин, ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина. Након завршене средње богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду. 1967. године. На самом почетку студија, умире му отац у својој 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши Владика Сава Шумадијски, који га прихвата као свог сина. У току студија, 1967. године, добија позив за одслужење војног рока. Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије. Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду. У исто то вријеме, добија позив од старога протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наследи на његовој парохији. На чуђење својих професора, млади Момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив. Иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубиоко био сигуран да је то једина исправна одлука. У одлуци да прихвати позив оца Богобоја, подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као студент често у манастир Ћелије одлазио.
Тако, умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме Христов Крст и буде буде Његов апостол. У то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник Момчило са нашом Црквом пролази голготу комунизма. Отац Момо на сваком кораку свједочи да је спреман да и животом брани Ријеч Светог Јеванђеља и као први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године. Спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење Богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ Бока Которска и цијела Црна Гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле Цркве.
7. септембра, те 1969. године, на Светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесетчетворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што без престанка чини већ пола вијека.
На многаја и благаја љета, високопречасни оче Момо!
Тијана Лекић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dostojan. Na mnogaja ljeta.
Otac Momčilo hrabro, dostojanstveno i otmeno nosi krst koji mu je suđen fameljom, porijeklom,svešteničkim i pastirskim radom! Da ga Bog živi na mnoga ljeta!
Достојан!
На многаја и благаја љета!
Sto sve nijesu bili planirali i kako lijepo ima zapisano na Radiu Svetigori,zasto je Blazo Jovanovic napustio Odobr za izgradnju Mauzoleja na Lovcenu ,zasto su bili planirali da presele Ndbiskupiju iz Bara na Konik titograd,svako zasto ima svoje zato,a jedan veliki saraf i poluga protiv toga je bio Mocilo Krivokapic,to ce se kad tad razumjeti i kod brace sa druge strane plota ,nasih gorkih prijatelja.
Puno toga nezna nas narod a i ono sto zna brzo zaboravi,vazniji je karneval nego svetkovani jednog ovakvog svetenika ,50 godina u Kotor cak ,kazu da nijedan nije tu sastavio na to mjeto toliko dugo,na nasu srecu i na zalost nesretnika koji jednako i danas bleje i zavijau ulicama uskih kamenih drevnoga grada ,koji je opstajao i opstanut ce bas zato sto je bilo ovakvih i svetenika i ljudi.
Na mnogaja ljeta !
У писму Митрополиту се наводи да је Папа предложио да би било најбоље да се са Ловћена скине капела, смести у музеј или Његуше, где доличи и према историји и према народу који је изумро, како би почео живот са новим обичајима и новим замасима уз пуну подршку Ватикана.
„Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и папина помоћ много допринети, па ћемо само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције-Црногорке (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.
Вјерујем да Вам је познат удио Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих добрих људи у Скопљу, који су вољни да у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.“
Прота Момчило Кривокапић из Цуца растао је и стасавао уз Ловћен, крепио уз приче о Његошу, косовском завету и српској Спарти, које је слушао од оца свештеника, прогнаног из Црне Горе 1947, а духовно сазревао спознавајући важност и симболику Његошеве капеле и свете планине. Рушење капеле на Ловћену тешко је поднео. У цркви коју је Владика и господар Црне Горе изабрао за вечну кућу служио је пустињаку цетињском и тајновидцу парастос уочи Лучиндана 1969 и 1970 године.
„Већ наредне је било забрањено да се излази на Ловћен. Од капеле сам се опростио сузних очију, беспомоћно гледајући њено рушење са Орловог крша“, присећа се отац Момчило.
После тог догађаја он је наложио брату да направи у Прчњу не копију него реминисценцију Његошеве капеле.
„Желео сам тиме да поручимо ‘слепцима’ који су мислили како могу да сруше светињу, да је она неуништива. Постојала је намера да на место митрополита Данила дође што безличнија особа. Све је то Удба припремала, а међу кандидатима, није тајна, био је и Мираш Дедејић!“, каже прота, а преносе Новости.
Петар II Петровић Његош је 1845. године на Ловћену, на Језерском врху, подигао црквицу и посветио је своме стрицу светом Петру Цетињском и оставио завет да га ту сахране..
Аустријанци су, током Првог светског рата, из Бококоторског залива бомбардовали светињу, а након капитулације Црне Горе је окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио ексхумацију Његошевих костију како би се његова заветна капела срушила и на том месту изградио споменик у знак аустријског освојења Ловћена.
Одлуком Светог архијерејског сабора и Светог синода Српске православне Цркве и по предлогу Митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића из 14 новембра 1920 године, Његошева капела се имала обновити. Пет година касније је Његошев завет по други пут испуњен, а извршио га је краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе Петровића. Његошева капела је обновљена 10. септембра 1925, а освећена два дана касније. Освећење је извршио Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић.
У априлу 1942. године, окупаторска италијанска војска је оштетила Капелу, али причињена штета није била велика.
Почетком 1952. године, у складу са одлуком Владе НРЦГ, црногорски комунисти су понудили хрватском вајару Ивану Мештровићу да, уместо Капеле, на врху Ловћена подигне маузолеј.
Децембра 1968. године, општинска скупштина Цетиња је донела одлуку о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену по пројекту и изради Ивана Мештровића. У фебруару 1969. године је Завод за заштиту споменика културе СРЦГ дао одобрење Општини Цетиње да «измјести Капелу».
Његошева заветна Капела је одмах затим порушена до темеља.
U ONO TEŠKO VRIJEME KADA JE UDBA I KOMITET SVE KONTROLISAO , DOĆI U KOTOR I SAKUPITI NAROD I OMLADINU I DATI IM VOLJU I NADU MOGAO JE SAMO BRAT MOMČILO.SVAKAKVIH PODMETAČINA I PRIJETNJI PA ČAK I POKUŠAJE TROVANJA JE MUŠKI ISTRPIO I UVIJEK JE KOTOROM IŠAO USPRAVAN I PONOSIT. DA NAM JOŠ DUGO I DUGO ŽIVIŠ DIČNI PLEMENIČE CUCKI A NA MUKU DUŠMANA BRATE MOMČILO.
Аутентични Кривокапић, као стари црногорски великосрбски Кривокапићи. Није заражен комунизмом и усташтвом као Ранко и сл. сподобе.
http://sparc.core.hu/~agardi/omm1910/index.php?/de/datenbank
Ovdje imas sve ,pa pogledaj gdje tu pise Crnogorac Montegrin ili sta drugo,pritisni nasledeci naslov :
2. Österreichischen Länder,Austriske zemlje ,pa pod broj 12 pise Dalatijen ili Dalmacija i nadji istinu koju je otac Mocilo rekao na onom ljubilarnom sabranju u Novome i Budvi.
tako blago meni ne siri neistinu,iako ti je to zanimanje!
malo je sveštenika koji se nose i ponašaju s narodom kao on. Na mnogaja ljeta i u dobru sa svojom porodicom i Kotoranima
Na mnogaja ljeta oce Momcilo.Mnogi nasi svestenici trebalo bi da se ugledaju na vas.
DOSTOJAN ! ITEKAKO ZASLUZAN !
Od svih popova crkve susjednog srpskog naroda MCP i ostalih eparhija SPC , Mośo Krivokapić je najekstremniji , od onih tuđih ogromnih barjaka do njegovog govora na skupu u Budvu kad su slavili okupaciju Crne Gore .
Narod Crnogorski je zapamtio što je srpski pop Krivokapić zborio .
Srpski POP ili svetenik je rekao istinu ,istinu vama koji neznate ko ste i sta ste,i to ce ostanuti zapamceno sigurno,a vi cete sve to za sendvic sjutra da zaboravite,kada bi se pokajli mozda bi vam bilo lakse,ali sendvicari su se pjavili od kada se na shranama ne praktikuje hrana ili kao se zvao KARITAT,da li da to uvedemo da bi se vi vratili vjeri,ili pristupili crkvi,neznam ,ako ste gladni reci te, ima kuhinja na Cetinje Podgorca Bar greota je da ste gladni i da radi toga pricate budalastine,a Crnogrca na Primorje nije bilo ,to je sitina i to istoriska ,mogu ti dati popis Austrije iz 1910 pa da se uvjeris,nije on nista tu iznio mimo statistike!
http://sparc.core.hu/~agardi/omm1910/index.php?/de/datenbank
Ovdje imas sve ,pa pogledaj gdje tu pise Crnogorac Montegrin ili sta drugo,pritisni nasledeci naslov :
2. Österreichischen Länder,Austriske zemlje ,pa pod broj 12 pise Dalatijen ili Dalmacija i nadji istinu koju je otac Mocilo rekao na onom ljubilarnom sabranju u Novome i Budvi.
tako blago meni ne siri neistinu,iako ti je to zanimanje!
O čemu ti to zboriš Nikola ?
Kakvi sendviči , glad , hrana …mora da nijesi zalaga od jutros pa zboriš iz stomaka .
Mi ćemo vratiti svoje oteto Nikola kad tad !!!
Neće se tuđi barjaci vijoriti sa naših svetinja još dugo , VAKAT JE došao !
Samo vi uzmite sto je vase,niko vam ne brani,jedino sto je vase ,eto i ja sam za to,
i svetinje s brakom i crkvama,samo neomjte da pobrkate cije je sto, e tada smo nezgodin,a bjeste krenuli neznam sto je sto ste prikocili,ili ja vas osnivac vase vjerske zajednice uvidio da mu je tu kraj,i bit ce sigurno,ako dirne u nase,a VASE VAMA ada kome i barjaci ,mi stvaljamo zastave naravno KRST na vrh i litija.
Tako samo VASE VAMA ada kome drugo i bilo bi nepravilno.Kako zovete onaj objekat pri groblju na Cetinje: GROBNICA ili kako drugo ?Hocete li svi u nju da se sahranjujete ili samo zsluzni poput Steva Slavka Purak i jos par vas ,neznam hoces li i ti tamo ,vjerovatno nemas sto ukrasti inace bi, vjerujem ti ja.
Nego pogledaj onaj popis iz 1910 doba Austrije da se ne zabunis drugi puta,greota je lagati ako se itina zna,pa da se ne crvenis pred narod?
Neće puno proći a slavni Crnogorski barjak će krasiti crkvu sv Nikole u Kotoru !
Koga briga što je bilo prije vijek , važno je što je sada i što će biti śutra , a svoje oteto ćemo vratiti kad tad , a najvjerovatnije sad , Milo je sve rekao nema se što dodati .
Milo je sve rekao nema se što dodati .
Da,ako nemas sto jos doadati da ovdje zavrsimo!
Sta te sprecava junacino?? Aaa da, ti vise volis da drugi to obave za tebe, bojis se ti, moze to „vracanje“ da bude i preko nosa pa nek se drugi mlate, ti preko neta pruzaj podrsku. Cuti tu jadove i smrdove.
Narod crnogorski je zapamtio samo.njegovo dobro, a za otpatke.milogorske stvarno me boli uvo.
Aksios!
DOSTOJAN