Полагањем венаца, опелом и говорима почео Кочићев дан

Министри културе Србије и Републике Српске Братислав Петковић и Горан Мутабџија, као и представници Завичајног друштва из Бањалуке и два удружења књижевника Србије у РС данас су полагањем венаца и букета свежег цвећа на гроб књижевника Петра Кочића у Алеји великана почели обележавање Дана Петра Кочића у Београду.

Ово је био први пут да су двојица министара учествовали у обежавању књижевно-народног сабора Кочицћев збор, манифестације која се већ 48 година одржава у његовом завицају Змијању, манастиру Гомионица и Београду где је умро и где је сахрањен.

Петковић је свој говор запоцео цитатом из Кочићевог који је он одржао 1903. у Бечу на обележавању 25. годисњице смрти Ђуре Јакшића и када је казао да је Јакшсић припадао оној групи писаца чија су дела и живот пођеднако занимљиви.

Том приликом, навео је Петковић, Кочцић је оне друге, који јесу написали значајна дела али су водили тих, обичан живот одбацио као мање значајне, док је оне са бурним делима и животом који су иза себе оставили скроман опус назвао великанима.
„Говорећи о Јакшићу, Кочић као да је говорио о себи“, казао је Петковић и додао да његово дело, „по обиму није велико, али јесте монументално по својој снази и значају и незаобилазно у историји српске књижевности“.

Не улазећи у разна тумачења Кочићевог дела на шта су утицали многи, нелитерарни фактори, Петковић је приметио да су она и „током најновијих балканских ратова на најтрагичнији начин потврдила своју универзалност“.
„Мени изгледа сасвим могуће“, казао је Петковић, „да су претходне две деценије Босанском крајином поново ходили неки нови Кочићеви јунаци који су трагали за трачцком светлости и наде“.

Он је препознао и друго значење које носи Кочићев опус, а то је „тражење равнотеже између рустикално-наивног и универзалног“. Према речима министра Петковића, у томе су крије Кочићева актуелност, дела му надилазе локалне границе и већ више од 100 година привлаче пажњу тумача књижевности.

Министар културе Републике Сркске, коме је ово био први долазак на Кочићев дан у Београд, поздравио је, пре свега, праунуку Весну Миличић-Аћимић и њеног сина чукунунука Сефана, који су једини директни потомци великог писца и народног трибуна преко његове јединице Душице, а затим и све Кочићеве сунарднике који су дошли на опело и да се поклоне његовој сени.

Он је подсетио да се Коцћић пођеднако бавио књижевним радом и борио кроз писану и живу речи, за оне вредности које су и данас актуелне. Он је позвао своје земљаке да наставе кочићевску традицију.

Мутабџија је подсетио да Кочићеву реч, кроз уста Давида Штрпца који тужи јазавца пред судом, тумаче нове генерације на позоришним даскама РС преносећи их од Беча до Београда, показујући да је он писао и за 21. век, јер жеља за слободом, борба за малог човека, за правду и правицу су универзалне и вечне.
„Нека живи дело Петра Кочциха“, поручио је министар Мутабџија.

Саветник за културу у Представништву Републике Српске у Београду Душан М Петровић је најавио да ће се Кочићев дан наставити у Чубурском парку, где ће песници Србије и Републике Српске цвећем и поезијом окитити споменик Кочићу. У 20 сати у Удружењу књижевника Србије биће књижевно вече под непромењеним насловом: „Змијање у Београду, Српска у Србији“, када ће Кочићу у част своје стихове говорити: Ранко Рисојевић, Јованка Стојчиновић Николић и Предраг Бјелошевић из Бањалуке, Елка Њаголова из Варне и Анџела Димчева из Софије (Бугарска), и Милица Јефтимијевић Лилић и Милко Грбовић из Београда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: