Полански, Алмодовар, Белокио за „европског оскара”
1 min read
Polish-French filmmaker Roman Polanski in London, 20th October 1970. (Photo by P. Floyd/Daily Express/Hulton Archive/Getty Images)
Берлин ће и ове године бити домаћин свечане церемоније доделе „европских оскара”, годишњих награда Европске академије за филм чије је стално сједиште, још од оснивања 1988. године, у овом граду.
И овог пута Берлин се потрудио да све буде организовано на завидном нивоу, и радно и веома свечано, а у таквој атмосфери већ у суботу 7. децембра француској глумици Жилијет Бинош биће уручена 32. ЕФА за изузетан европски допринос свјетском филму, а њемачком аутору Вернеру Херцогу „европски оскар” за животно дјело. У суботу ће и свјетска филмска јавност (директан пренос у 45 земље света) знати и ко су добитници овогодишњих европских награда: за најбољи филм, режију, сценарио, глумца и глумицу, за најбољу европску комедију, откриће године, најбољи документарни и најбољи кратки филм, као и за најбоље доприносе у копродукцији, сценографији, костиму, музици.
У категорији најбољи европски филм 2019. номиновани су: „Оптужујем” Романа Поланског, „Бол и слава” Педра Алмодовара, „Системшпренгер” Норе Фингшајт, „Омиљена” Јоргоса Лантимоса, „Издајник” Марка Белокија и „Јадници” Лађа Лија (номинован и у категорији европско откриће године). Полански, Алмодовар, Лантимос и Белокио освојили су номинације и за најбољег европског редитеља, а њима се у овој категорији придружује још само једно име – име младе француске редитељке Селин Сјама, за режију филма „Портрет даме у пламену”.
Овогодишња листа номинованих филмова и редитеља је јака. Полански је са својим ригорозно, а елегантно режираним филмом „Оптужујем” подарио раскошно драмски, динамичан и непредвидљив шпијунско-историјски трилер, узбудљиву хронику познате афере „Драјфус” са промењеним углом гледања. Алмодовар је са саморефлектујућим филмом „Бол и слава”, у којем је начинио пун круг својих личних сјећања и умјетничког живота, подарио гледалишту пуно емоција и љепоте. Белокијев „Издајник”, реалистичка прича о разоткривању пирамидалног функционисања сицилијанске Коза ностре током осамдесетих година прошлог вијека, жесток је филм са сјајном разрадом ликова (преузетих из стварног живота) и сценама суђења које се могу сматрати и правим филмским ремек-дјелом.
Ни Лантимоса не треба потцјењивати, његова раскошно костимирана историјска трагикомедија из живота краљице Ане и њених дворских дама, освојила је поклонике седме умјетности и критичаре широм свијета. У оваквој конкуренцији побједа њемачког „Системшпренгера” или француског филма „Јадници” било би право изненађење (Лијевим дебитантским „Јадницима” примеренија је награда за европско откриће године), преноси Политика.
И у категорији најбољи европски глумац нашла су се три јака имена: Антонио Бандерас (Бол и слава), Жан Дижарден (Оптужујем), Пјерфранческо Фавино (Издајник), а њима се са освојеним номинацијама придружују и глумци Леван Гелбахијани (А онда смо плесали), Александар Шир (Гундерман) и Ингвар Е. Сигуросон (Бели, бели дан).
Листу номинованих глумица предводи Оливија Колман (Омиљена), а њој се прикључују: Трине Дирхолм (Краљица срца), Ноеми Маријан и Адел Анел (Портрет даме у пламену), Викторија Мирошниченко (Притка) и Хелена Ценгел (Системшпренгер).
У категорији најбољих документарних филмова нашао се и сјеверномакедонски „Земља меда” Љубомира Стефанова и Тамаре Котевске, већ је објелодањено да је награду Евроимажа за најбољу копродуценткињу освојила Хрватица Анкица Јурић Тилић (Не гледај ми у пјат, Звиздан…), а већ су позната и имена осам добитника награда ЕФА у категоријама: најбољи сниматељ, монтажер, сценограф, костимограф, шминкер-маскер, композитор, дизајнер звука и визуелни ефекти.
За своје доприносе филму „Омиљена” Јоргоса Лантимоса своје „европске оскаре” освојили су: Роби Рајан (директор фотографије), Јоргос Мавропсаридис (монтажер), Сенди Пауел (костимографија) и Надја Стејси (шминка-маска). За најбољу сценографију награђен је Анкстон Гомес (Бол и слава), за оригиналну композицију Џон Гилтлер (Системшпренгер), за најбољи звук Едвардо Есквиде, Наћо Ројо-Виљанова и Лоран Шасењ (Дванаест година ноћи), док је добитник „европског оскара” за најбоље визуелне ефекте ансамбл професионалаца предвођених Мартином Зибелом (О бесконачности)…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

