Полиција се бави мијењањем Твитер налога у имена функционера

Управа полиције је покренула истрагу поводом тога што је на Твитеру у сриједу вече на десетине корисника мијењало своја имена и профилне фотографије у имена јавних личности и функционера из Црне Горе, јавља Радио Слободна Европа.

Низ корисника је користило имена садашњих и бивших функционера власт и постављало необичне, а понегдје и непримјерене садржаје.

Иако су те објаве биле очигледно лажне због свог садржаја и тешко да је некога могао довести у заблуду да се ради о стварним објавама функционера, Дигитални форензички центар се тим поводом огласио и оцијенио да се ради о координисаној акцији која по њиховом суду нарушава „углед више особа из свијета јавног и политичког живота у Црној Гори јер су, осим лажног представљања, ти профили дијелили и непримјерен садржај“.

У првобитном саопштењу су као примјери злоупотребе наведени искључиво функционери бивше власти, док је у току дана информација допуњена да је било и актуелних функционера.

Неколико функционера Демократске партије социјалиста, попут бившег министра одбране Предрага Бошковића и посланика Петра Ивановића су, такође на Твитеру, за ту „акцију“ оптужили садашњу власт, мада нису те тврдње поткријепили доказима.

Доказе да се ради о координисаној акцији није понудио ни ДФЦ објашњавајући да због истраге не могу изнијети више детаља ко стоји иза профила и координације и са којим циљем.

„Ради се о координисаном и синхронизованом дјеловању ових налога, који су веома кратком року измијенили своја имена и профилне фотографије у имена јавних личности и фунцкионера, међу којима су се нашли и Дритан Абазовић, Момо Копривица, Бранко Радуловић, Марко Милачић, Мило Ђукановић, Миливоје Катнић, Петар Комненић, Драгиња Вуксановић Станковић и многи други„, наводе из ДФЦ.

Закључују и да, због тога што су се упустили у конверзацију са тим налозима, поједини корисници нису препознали да се не ради о званичним налозима тих јавних личности.

„Сходно временском распону и бројности налога, те њиховој међусобној интеракцији, јасно је да се не ради о спонтаној, већ организованој и синхронизованој акцији. У овом моменту ради истраге не можемо изнијети више детаља ко стоји иза профила и координације и са којим циљем”, наводи ДФЦ.

Што се тиче Твитер правила, она су јасна-лажно представљање крши правила ове платформе.

„Твитер налози који се представљају обмањујуће као друга особа, бренд или организација могу бити трајно суспендовани према Твитеровој политици лажног представљања”, наводи ДФЦ.

С друге стране, постоје изузеци, када налози неће бити уклоњени, односно када не крше правила.

„Она су: корисник дијели нечије име, али нема других сличности – (што у ово примјеру није био случај. Користили су су и имена и фотографије јавних личности, те износили ставове и улазили у комуникацију са другим особама); профил јасно наводи да није повезан са било којом особом или брендом и то на начин што: у називу налога (напомена: ово је одвојено од корисничког имена илити @handle) треба јасно указати на то да корисник није повезан са особом/брендом за који се представља. Неповезаност се може назначити укључивањем, на примјер, ријечи попут (али не ограничавајуц́и се на) пародија, лажни налог или обожавалац. биографији треба јасно указати на то да корисник није повезан са особом/брендом за који се представља. Неповезаност се може назначити укључивањем, на примјер, ријечи попут (али не ограничавајући се на) пародија, лажни налог или обожавалац”, објашњава ДФЦ.

Једна од најпознатијих налога ове врсте је и PARODY Boris Johnson са 145.000 пратиоца, који користи име и идентичну фотографију као и премијер Велике Британије, али је видно и јасно назначено да се ради о шаљивом налогу, како то захтјевају правила.

„Било да се ради о забави, како то дио јавности схвата, или нечему другом, постоје разлози због којих друштвене мреже јако озбиљно схватају лажно представљање и стога имају ригорозне мјере о том јако деликатном питању. У сваком случају, оно што може бити забавно једнима, другима може представљати велики проблем, повреду части и угледа, те довести до непријатних ситуација„, закључује ДФЦ.

Лажно представљање регулисано је Кривичним закоником Црне Горе.

„Ко се у намјери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, лажно представља (….) казниће се новчаном казном или затвором до једне године“, пише у члану 383 Кривичног законика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: