ИН4С

ИН4С портал

Политичари, бандере и Теразије

1 min read

Годишњица короне (Фото: Н. М. )

Пише: Никола Маловић

С обзиром да је Клаус Шваб, оснивач и директор Свјетског економског форума у Давосу, почетком јуна 2020. представио књигу „Ковид-19: Велики ресет“, у неку сам руку поносан што се синтагма Велики ресет можда по први пут у домаћој периодици појавила 19. јуна, у мојој јубиларној, 50. колумни писаној за Печат. Од тада се много тога догодило, па су и врапци почели да цвркућу како се глобално ресетовање има догодити кроз пандемију коронавируса. И да ће пандемија имати пет градацијских таласа.

Ако нешто доказује да је вирус генерисан, то доказује.

Циљ Великог ресета је револуција која би да устоличи чисто зло.

Скраћивање животног вијека и стерилизација у циљу смањења свјетске популације у размјерама које нико никад није покушао, глобална контрола иманентна е-логору и четврта индустријска револуција с вјештачком интелигенцијом која ће да истисне стотине милиона људи с радних мјеста и да денационализованим владама омогући да уђу у приватне просторе наших умова. Технологија која је до сада била ОКО, спрема се да буде У људима. Револуција ка злу предвиђа декарбонизацију привреде, још богатије богате, генетски модификовано поврће и синтетичко месо за све вакцинисане који су још живи, укидање приватне својине, државни капитализам и стварање глобалне касте господара и касте робова.

Све што сам каталошки набројао одавно је казано у ранијим етапама предиктивних прогноза. Све што ће бити, унапријед је речено. Као нпр. прије годину дана, да ће уопште бити другог таласа. Па онда да ће бити трећег. Вође револуције смртоносног пројекта знају да ће бити и петог таласа, крајем 2021 / почетком 2022, но то ће нам тек рећи, концем љета. Од народâ, у генитиву множине, са очекује да те прогнозе, које су заправо план – мирно прихвате. Сви да прихватимо у руке сапун који нас води на мјесто гдје туш и није предвиђен. Него смрт.

Већ трећег јула 2020. писао сам у Печату да Велики ресет има за циљ да октроише финалне забране у нама знаним животима. Уколико је читалац замислио једну мрежу ситног ока око јата ситних сардуна (из кога је нека рибица и могла да умакне), сада нека замисли 8 или 16 или 32 или 64 или 128 мрежа око читаоца овог текста. Ако се кроз једну мрежу и може да умакне, кроз 128 може ли?

Антиковид вакцина неће, о парадокса, до петог таласа зауставити фамозни вирус. Биће све више вакцинисаних, и они ће, о! још једног парадокса!, бити ипак у стању да шире деболецу. Ако нешто доказује да је вирус генерисан, ово доказује.

За све вријеме, од трећег до петог таласа, наши ће дични државници вјерно да слиједе упутства глобалиста јер су дали динар да уђу у коло а два за излазак или немају или неће да дају. Нама знаном свијету пријети слом економије.

И наше нас вође воде преко ивице литице.

Као што је Њемачка добила бефел да економски науди сама себи уводећи Русији санкције под обавезно, као што су временом многе земље добиле наредбу да се унереде по властитоме коду (при чему Србија и Црна Гора нису једине), тако су се стекли услови да све земље које дугују исувише (а све дугују исувише), треба да поједу оно што се не једе, и самоуниште своје економије. Ми колективно мислимо да је то немогуће јер је алогично, али мештар Клаус Шваб у свом горе поменутом бестселеру тврди супротно. Превише је људи, кажу сатанисти, и треба их потаманити. Али ако плански, плодовима четврте технолошке револуције, укину стотине милиона радних мјеста, милијарду можда, неће ли сав тај народ устати? Наравно да гладан хоће. О чему се расправљало у Давосу 2020? Управо о томе како се носити са побуњеним народним масама. Била је то главна тема Свјетског економског форума прошле године.

Јесмо ли то ми остављени управо на немилост и на немилост? Можемо ли заиграти на опозициону карту и смаћи ове нове српске мајке, ове нове Недиће?

Хајде да на најсвежијем примјеру, оном црногорском, видимо шта се догодило, и да ли је преврат могућ…

Стотине хиљада, махом Срба из Црне Горе дигло се 2019-2020. на Први хришћански устанак, јединствен у савременом свијету. Проблематичан је био тзв. Закон о слободи вјероисповијести, заправо закон о одузимању имовине Српској православној цркви. Шта су Срби добили? Не много. Закон је стављен на стендбај, јер православна црква више никад неће престати да буде мета сатанизованих глобалиста.

Није било довољно развластити Мила Ђукановића да би дошло до промјене власти. Јер власт држе странци. Ни промјена Вучића не би значила стварну промјену власти, јер власт држе странци. Прави задатак свих будућих литија као нашег проналаска за обарање режима – треба да буде борба против колонијализма, а не борба за пуку промјену власти. Економију је немогуће промијенити, тј. унаприједити без промјене својинског односа, учи нас политиколог Милан Миленковић. У условима окупације нема економског програма јер економски програм поставља окупатор.

Да нас нова индустријска смрт не би дочекала иза петог таласа, ваља устати.

Формула за стицање глобалне слободе наоко је лака. У тој једначини, Теразије су само симбол, употребљив и у Риму, Берлину, Токију, кад и у Вашингтону, Лондону, Бриселу.

Пазимо:

Слобода је збир политичара-издајника, бандера и Теразија.

(Извор: Печат)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Политичари, бандере и Теразије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *