Политичка 2014. година у Црној Гори

Да ли ће Демократска партија социјалиста (ДПС) и Социјалдемократска партија (СДП) раскинути петнаестогодишњу везу? Хоће ли ће бити ванредних парламентарних избора? Ко ће бити прве жртве борбе против корупције на високом нивоу које се  Бриселу морају принијети, ако владајућа црногорска елита жели да сачува титулу балканског лидера европских интеграција? – Ову анализу године које ја на почетку преноси портал Вијести.

То је само дио непознаница са којима се улази у 2014. која би политичко-финансијској елити у Црној Гори могла донијети много главобоље због све чешћих невјерстава СДП и отвореног кокетирања ДПС са СНП-ом и позивом представница српских партија да ускоче у све хладнији кревет владајуће коалиције.

Као аргументе за истовремено одржавање ванредних парламентарних и локалних избора у 13 општина, који се морају одржати најкасније у мају, поједини функционери у владајућој партији виде у СДП-у који, како тврде, намјерно успорава велике инвестиције попут изградње аутопута, што отежава економску ситуацију са којом вриједност политичких акција ДПС закономјерно пада.

Заговорници истовременог одржавања избора, који би вјероватно довели до прекомпозиције у владајућој коалицији и на политичкј сцени, наводе и да су мале шансе да Црна Гора у септембру добије позивница за НАТО, због чега ДПС не може да рачуна на тај адут у могућој кампањи на јесен. Додатни аргумент за истовремено прољећно одржавање локалних и парламентарних избора могла би бити чињеница да ће партија Мила Ђукановића на прољеће ионако морати да подигне читаву партијску мрежу, која би се тешко одржавала у погону до јесени.

На другој страни, у дијелу Ђукановићеве партије и СДП-у тврде да би расписивање ванредних избора на прољеће, истовремено са локалним, био трн у око НАТО партнерима који би, док дискутују о евентуалном позиву Црној Гори, излазак на изборе могли схватити као намјерно пролонгирање неопходних реформи.

Велико питање је и како би ДПС, који свој пад са априлских парламентарних и предсједничких извора с краја 2012, покушава да избалансира побједама на парцијалним локалним изборима, попут Цетња, Мојковца, могуће Улциња и Берана. Познаваоци политичке математике указују да рачуница са локалних и парламентарних избора није иста и да би у постојећој, прије свега економској ситуацији, државни избори били превелики ризик за ДПС, чак и у случају да су у опозиционим редовима нашли алтернативу социјалдемократама

Предсједник Управног одбора Института алтернатива Стево Мук не очекује да ће у 2014. години бити ванредних избора.

Он сматра да ће владајућа коалиција опстати и након априлских избора, подсјећајући да Ђукановић не крије планове да искористи мандат до краја. 

Не вјерује ни да је СДП спреман да обори Владу на прољеће.

“СДП свој однос према већем коалиционом партнеру није до краја расправио и дефинисала у сопственим редовима, тако да их чека захтјеван процес, ако руководство странке или његов дио буде истрајао на стратешком редефинисању политичке позиције. Од исхода тог процеса зависиће и њихове одлуке, али се сада не чини вјероватним да социјалдемократе изазову ванредне изборе на прољеће”, сматра Мук.

Уколико Миомир Мугоша, као главни заговорник коначног обрачуна са социјалдемократама, добије прилику да се поново кандидује за градоначелника, што се чини прилично извјесним, избори у Подгорици биће поприште највећег обрачуна између партнера на државном нивоуСамостални наступи на локалним изборима у 13 општина вјероватно ће изазвати нове потресе у коалиционим редовима. Уколико странка Ранка Кривокапића успије да сачува бирачко тијело или да га ојача, расту шансе да ДПС на државном нивоу тражи закопавање ратних сјекира.

С друге стране, могући локални савези СДП-а са опозицијом или формирање државотворног блока у Подгорици сигурно ће повећати шансе за развод на државном нивоу.

Уколико Миомир Мугоша, као главни заговорник коначног обрачуна са социјалдемократама, добије прилику да се поново кандидује за градоначелника, што се чини прилично извјесним, избори у Подгорици биће поприште највећег обрачуна између партнера на државном нивоу.

Управо опозиционари би могли добити главну улогу у формирању нове подгоричке власти, уколико успију да задрже резултат који је на предсједничким изборима имао Миодраг Лекић. Подгорички избори могли би бити и коначни тест дуговјечности Демократског фронта, у којем још није било озбиљних турбуленција, али и Позитивној Црној Гори, чији су потенцијали значајно опали након локалних избора на Цетињу.

“Избори у Подгорици су у сваком случају најважнија политичка утакмица која ће у битном одредити крајњи резултат политичких процеса и будућност односа садашње политичке већине и мањине”, истиче Мук.

На другој страни, каже Мук, уколико ДПС самостално однесе побједу у Подгорици, биће то јасан сигнал да је низ политичких побједа од Никшића, преко Цетиња и Мојковца, до Подгорице могуће и потребно заокружити побједом на ванредним парламентарним изборима.

Како код било на политичком терену, Ђукановић и врх ДПС до краја 2014. чека отварање питања борбе против корупције на виском нивоу, што ће неминовно водити стварању проблема у сопственим редовима.

Мук сматра да ће наредних мјесеци Влада бити под двоструким притиском.

“С једне стране, Ђукановић је под притиском процеса европских интеграција и захтјева да се озбиљно обрачуна са корупцијом и организованим криминалом, док је с друге стране под притиском недостатка унутрашњих економских ресурса који су се уобичајено дијелили између интересних лобија. Могуће је да под таквим притисцима дође до унутрашњих ломова и сукобљавања у борби за ограничене ресурсе и политичку моћ која може да их заштити”, тврди она.

СНП – „кора од банане“

Уколико не буде парламентарних, локални избори показаће колико је озбиљно Ђукановићево приближавање СПЦ  и српском бирачком тијелу.

Отворено кокетирање са СПЦ могло би бити увод у јачи улазак у српско бирачко тијело и припрема за стварање нових коалиција. Мук сматра да СПЦ у овом моменту не може бити копча Ђукановића са опозицијом, због различитих ставоа о њеном статусу.

“Међутим, очигледно је да је политичка динамика унутар СНП-а таква да не искључује неку врсту сарадње са ДПС-ом, али је мање јасно под којим условима и којом динамиком ће се тај процес даље развијати. Мени се не чини вјероватним да СНП буде у предизборној или постизборној коалицији са Ђукановићевом странком током наредне године”, наводи Мук.

Странка Срђана Милића је политичка кора од банане и за Ђукановића, с једне и за остатак политичке сцене, са друге стране. СНП је током претходне године углавном подржавао ДПС када су на дневном реду била економска питања, док је с друге стране био на истој страни са ДФ-ом, СДП-ом, и Позитивном када се гласало о питањима владавине права.

Прекомпозиција могућа и без избора

Прекомпозиција политичке сцене наредне године могла би се десити и без избора, тако што би нову парламентарну већину чинили СДП и опозиција или Ђукановићева и Милићева странка.

За сада је такву могућност искључио Кривокапић када је добио позиве за формирање прелазне Владе, а нешто касније и Ђукановић који је у почетку поручивао да излазак СДП-а из Владе не би значио и нове изборе.

Међутим, не би било први пут да Ђукановић прибјегне политичкој манипулацији за шта је најбољи примјер потписивање београдског споразума, када су  његови најужи партијски и коалициони саборци заспали у једној, а 14. марта 2003. се пробудили у другој држави. Веће изненађење би изгледа било када би Кривокапић побјегао из све хладнијег кревета ДПС-а у загрљај опозиције.

У случају тог сценарија, кључну улогу би имао Филип Вујановић на коме би, као предсједнику државе, било да одлучи да ли да мандат за састав нове владе да социјалдемократама, Фронту, Позитивној или СНП, могуће и дијелу ДПС-а који би бјежао са тонућег брода или да покуша купити вријеме за своју партију, како би излаз тражила у новим изборима или прелетачима у државном парламенту.

Нема пуно времена за државотворни блок

Након што се седам година од референдума на политичкој сцени појавио озбиљан опозициони савез, оличен у Демократском фронту, година пред нама могла би изњедрити и трећи политички блок чије је формирање најавио Кривокапић.

Он је, своју ранију поруку, недавно конкретизовао најавом да би у Подгорици могао изаћи на изборе у савезу са Позитивном и Форумом 2010. Уколико жели да потврди политички ауторитет и одговори Ђукановићу који је тврдио да је такав савез најављивао да би побољшао рејтинг странке, Кривокапић ће морати што прије да уђе у преговоре са бившим партијским колегама.

“Избори у Подгорици показали би да ли је таква изборна листа способна да оствари снажнији синергетски ефекат и значајније задобије подршку бирача актуелне коалиције. Треба имати на уму да је до избора у Подгорици остало релативно мало времена, те да ако се са том идејом озбиљно намјерава тражити подршка грађана треба дјеловати много брже како би се таква листа представила на довољно убједљив начин”, упозорио је Мук.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: