Политичка година иза нас: Ево шта нам је све донијела 2024.

Црна Гора је у 2024. години добила позитиван ИБАР, никад бројнију Владу коју чине партије мањина (Бошњаци и Албанци) заједно са просрпским странкама (НСД, ДНП) уз Покрет Европу сад и Демократе, постала чланица СЕПЕ, притворила врата Хрватској, због чега је затворила три умјесто очекивана четири поглавља у преговорима са ЕУ. Главни град је у посљедњи час, на самом измаку године, добио власт. Грађани Црне Горе су добили повећање пензија и увећање минималне зараде, која износи 600, односно 800 еура.

У години за нама десило се и да опозиција и власт на државном нивоу буду уједињени, а то је било приликом изгласавања ИБАР закона. Ипак, слога, очекивано, није дуго трајала и управо због оштрих неслагања власти и опозиције, буџет за 2025. стављен је на коцку.

Година је кренула мирно, но већ у другом мјесецу, незадовољан начином рада странке, предсједник Црне Горе Јаков Милатовић поднио је оставку на све функције у Покрету Европа сад, у коме је био потпредсједник и један од оснивача. Одлука Јакова Милатовића да напусти ПЕС убрзо се одразила и на политичку слику Подгорице. Мјесец након што је Милатовић напустио ПЕС дошло је до цијепања те партије у подгоричком парламенту, па је петоро бивших одборника Покрета Европа сад 27. марта формирало нови клуб одборника. Четири мјесеца након тога скраћен је мандат локалном парламенту и расписини су ванредни избори. На тим изборима, одржаним 29. септембра, Демократска партија социјалиста (ДПС) је освојила 19 мандата, коалиција Покрета Европа сад (ПЕС) и Демократске Црне Горе 14, коалиција „За будућност Подгорице“ 13, листа „За бољу Подгорицу – Јаков Милатовић“ шест, Европски савез три, а Странка европског прогреса (СЕП) и Покрет Преокрет по два мандата. Иначе, СЕП је нова партија коју је формирао бивши премијер Душко Марковић, чиме се вратио на политичку сцену.

Милатовић је доскора био у незбору са својим некадашњим партијским другом, премијером и лидером ПЕС-а Милојком Спајићем, али су пред новогодишње празнике имали вишесатни разговор, о којем јавност није много сазнала. Но, убрзо након њиховог састанка дошло је до формирања власти у главном граду, што је очигледно плод разговора предсједника и премијера, и власт ће вршити савез Покрет Европа сад – Демократска Црна Гора, Покрет за Подгорицу и коалиција „За будућност Црне Горе“.

Подгорица није једина која је бирала власт у прошлој години. Гласало се и у Андријевици, Беранама, Гусињу, Котору и Будви.

У Котору су избори одржани 29. септембра, али резултати још нијесу проглашени, па многи слуте „шавнички сценарио“. Још нема одлуке да ли ће бити понављања избора на двама бирачким мјестима јер је Уставни суд био подијељен приликом одлучивања о уставним жалбама. Често смо се присјећали Шавника и у 2024. години, јер у тој општини још нијесу завршени избори започети прије више од двије године.

​Попис покренуо питање о увођењу српског као службеног језика

У једном дану 2024. године сви су били побједници – 15. октобра, када су објављени резултати пописа спроведеног 2023. године. Попис је показао да се 41,1 одсто грађана изјашњава као Црногорци, а 32,9 одсто као Срби. На питање којим језиком говоре, 36,2 одсто становника је одговорило да је то црногорски, док је 43,5 одсто одговорило да је то српски. То је покренуло питање увођења српског језика као службеног, за шта је потребно мијењати Устав. Но, како за то нема воље, предсједник Скупштине Андрија Мандић као могућност је најавио и формирање уставотворне скупштине.

Премијер је због тога, али и због многих других питања која поларизују друштво, понудио платформу „Барометар 26“, која предвиђа да се оставе по страни питања која дијеле, да се спусте тензије и обезбиједи фокус на ЕУ агенду, али то није наишло на велико интересовање политичких чинилаца.

Грађани и грађанке Будве су у 2024. години чак два пута гласали на локалним изборима. Они су на поновљеним локалним изборима 17. новембра гласали слично као и на претходним мајским, након којих водеће партије нису успјеле да се договоре о подјели власти. Коалиција „За будућност Будве – Будва мора напријед – Младен Микијељ“ и група грађана „Будва наш град – Никола Јовановић“ освојиле су по девет мандата, а ДПС-у је припало седам мандата. Три мандата добила је коалиција Демократе – ПЕС, а листа Покрета за град, коју је предводио Ђорђе Зеновић, и Европски савез по два. Један мандат добило је ГП УРА. Остаје још да се види хоће ли се и на који начин договорити власт у престоници црногорског туризма, имајући у виду да то није било могуће након мајских избора.

На локалним изборима у Андријевици, одржаним 2. јуна, Демократска партија социјалиста (ДПС) освојила је 11 мандата, листа СНП-а и Демократа осам, ПЕС четири, листе „За будућност Андријевице“ (НСД, Демократска народна партија, Права Црна Гора и Слободна Црна Гора) и „За будућност наше дјеце“ по три, а Васојевићки покрет Уједињење један. Власт у том граду формирана је почетком септембра, а чине је СНП, Демократска Црна Гора, НСД, ДНП, Покрет Европа сад и грађанска листа Васојевићки покрет Уједињење.

И у Гусињу је успјешно договорена власт након локалних избора – 14 од 16 одборника владајуће већине долази из коалиције „Срецем за Гусиње“ (седам из БС, шест из Социјалдемократа и један из СДП-а), а два одборника су из Покрета за Гусиње. Избори у тој општини одржани су 15. септембра.

Прича о локалним изборима за 2024. завршена је у Беранама у децембру. Највише мјеста у локалном парламенту, који ће бројати 34 одборника, имаће коалиција „Беране на првом мјесту“, коју чине ПЕС и СНП. Та коалиција је освојила 12 мандата. Савез „За будућност Црне Горе“ имаће осам одборника у локалном парламенту, Демократска партија социјалиста пет, а Демократска Црна Гора четири. По два мандата узели су Бошњачка странка и Грађанска листа „Зато што волим Беране“. Након понављања избора на бирачком мјесту број 40, у селу Горње Заостро, парламентарни статус са једним мјестом стекла је и Слободна Црна Гора Владислава Дајковића.

Иако се очекивало да ће кулминација политичких дешавања бити преговори на локалном нивоу, првенствено у Подгорици и Будви, она се десила у државном парламенту, и то пред сами крај године. Појавило се једно питање које блокира сва друга, а тиче се одлуке о пензионисању судија Уставног суда. Опозиција је све то видјела као „уставни пуч“ и због тога није дозволила одржавање сједница, на којима је требало гласати о четрдесетак закона, али и о усвајању буџета. Након више блокада сједнице, предсједник црногорског парламента Андрија Мандић одлучио је да закључи засиједање у 2024.

Црна Гора је у јуну добила позитиван ИБАР (Извјештај о испуњености привремених мјерила за област владавине права). Тог 26. јуна, према ријечима премијера Спајића, у пуном смислу је одблокирана шанса да затварамо остала поглавља, први пут у посљедњих седам година. Међутим, два дана након добијања ИБАР-а, посланици су у Скупштини Црне Горе изгласали Резолуцију о Јасеновцу, што је нарушило односе са сусједном Хрватском, чланицом ЕУ. Дошао је децембар, када су чланице ЕУ морале бити једногласне по питању затварања поглавља Црне Горе са ЕУ и десило се да, умјесто циљана четири, затворимо три поглавља, а то једно поглавље блокирала је управо Хрватска.

Званични Загреб на тај начин није само показао како доживљава усвајање Резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту. Наиме, 25. јула, непун мјесец након усвајања за Загреб спорне резолуције, хрватско Министарство вањских и европских послова, нотом упућеној амбасади Црне Горе, саопштило је да су предсједник Скупштине Андрија Мандић, посланик Милан Кнежевић и потпредсједник Владе Алекса Бечић проглашени непожељним особама у Хрватској.

Пред нама је изазовна година. Циљеви су високо постављени – затварање поглавља до краја 2026. године и улазак у европску породицу 2028. године. Остаје да видимо хоће ли та амбиција важити и на крају ове године, односно хоће ли нас наши изабрани представници приближити Европи.

(Дан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: