На црногорском политичком небу поново сија евро-звјездица Гордане Ђуровић.

Додуше, садашња њега улога није „државна“, него стиже из „цивилног друштва“ па је више савјетодавна, а поруке одаслате са једне локалне телевизије блиске ДПС-у.

„Нијесу сви једнако расположени да идемо у процес преговора. Пуно је политичке неизвјесности и мислим да ће брзо морати да се отворе карте. Политичке партије мораће да се изјасне да ли су за то да се решавају кључни проблеми на нивоу агенди, или да се опет дијелимо и да се ствари одлажу. Ово је јединствена прилика за Црну Гору и не треба је пропусти“, рекла је Ђуровић.

Иначе, Ђуровић је у више наврата водила процесе црногорских европских интеграција па се из неколико биографских података да закључити да је пропустила више прилика.

Садашња предсједница Црногорске паневропске уније била је у влади Републике Црне Горе министарка за економске односе са иностранством и европске интеграције од 2004. до 2006. године. Након тога потпредсједница је владе за европске интеграције (2006–2009), а потом и министарка европских интеграција (2008–2009). У влади Црне Горе, од 2005. до 2012 године, била је главни преговарач и координатор кључних процеса у склопу европских интеграција Црне Горе.

Тако је добро плаћени оптимизам који је стицала деценијама вољна да подијели са онима који се данас налазе на дугом путу према Европској Унији.

„Ми који размишљамо о европској будућности наше државе и интеграције у Европску унију, навијамо да ова Влада на том путу успије и процес заврши успјешно.“

Критиковала је и поступак дијела црногорских посланика из редова власти, који нису подржали амандмане европских парламентараца на 23. састанку Парламентарног одбора Европске уније и Црне Горе за стабилизацију и придруживање у Стразбуру, за који каже да није у сагласности са оним што пише у Споразуму који је дио власти потписао са опозицијом у вези са решавањем уставне кризе.

Подсјетимо да амандман који су поднијели посланици Европског парламента Матјаж Немец и Тијс Реутен, а који се односи на „забринутост због предлога закона о држављанству те страним агентима“ нису подржали посланици из редова ПЕС-а и ЗБЦГ. Такође није прошао ни амандман који су поднијели европски посланици Сунчана Главак и Томислав Сокол којим се указује да „Црна Гора, као земља кандидат, треба да се уздржи од било каквих активности које могу угрозити њен стратешки пут према чланству у ЕУ и суверенитет земље.“

„То је дио власти који је био ван Споразума. За очекивати је било да они не гласају. То је просто политичка стварност са којом живимо и потврда да унутар коалиције нема истог приступа и договора да се питања која нас дијеле скину са дневног реда када је европска агенда приоритет”, протумачила је односе у владајућој коалицији и додала како “сматра да је контрадикторно то што у Европској унији постоји већа жеља за решавањем црногорских проблема него у самој Црној Гори. Истовремено, кристалишу се позиције политичких партија.“

Дуг пут према Европској Унији

Тумачећи декларацију, која је усвојена на ПОСП-у, казала је да се Црна Гора позива да усклади изборни правни оквир са стандардима ЕУ, затим да има већи надзор над медијским простором како би се сузбиле дезинформације, позива се и на широк политички договор различитих политичких партија како би се превазишле унутрашње тензије и поларизација, а истиче се  и јасна раздвојеност цркве и државе.

Ђуровић каже да се Влада декларише да има капацитета да води процесе придруживања Европској унији. Напомиње да ти процеси улазе у финалну фазу.

„Опште препоруке из Декларације, закључне оцјене су у једној позитивној конотацији, како са црногорске стране, тако са стране посланика из Европског парламента. Постоји једна нота усмјерености на то да се сачува позитивна атмосфера, да Црна Гора и даље држи приступ да је најнапреднија у процесу, да има шанси да процес заврши у планираном року, да је доста тога урађено… Али, постоји још пуно тога што треба да се уради и ту је неопходно политичко јединство.

Политичко јединство подразумијева сагласје у Скупштини у вези са питањима која се односе на европску агенду, да се не скреће са тога курса, подразумијева учинковит рад владе када су технички аспекти преговора на дневном реду.“

Вјерује да су сви проблеми решиви, „гдје има добре воље, политичког сагласја и свијести да се без тога не може завршити процес.“

„Изборно законодавство, поновно оснаживање, радне групе, најављивање скорих предлога кључних закона који треба да буду усаглашени са препорукама ОДИР-а и свим европским стандардима, све је то решиво, наравно. Исто важи и за друге аспекте, као што је пуно поштовање онога што је у ИБАР законима… И даље желим да вјерујем да је све решиво, баш због снажне политичке подршке која је ванредна. Европска комисија, буквално, чврсто држи тај гард: ‘врата су отворена изволите, изволите, изволите'“

„Ако превагну струје које неће да омогуће Црној Гори да иде сама овом брзином, да постане пуноправна чланица ЕУ до 2028. или 2029. године, то ће се брзо видјети, тај крај ће брзо доћи“, закључила је Ђуровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: