Политичка (зло)употреба антисемитизма

Пише: Небојша Катић

Антисемитизам је поново постао велика тема у политичком животу Европе, тема која се са периферије полако помјера (или гура) ка центру политичких збивања.

Предсједник Француске, Емануел Макрон, тврди да је антисемитизам у великом порасту у Европи, да његова ескалација траје већ годинама и да је ријеч о феномену какав није виђен још од Другог свјетског рата.

У Лондону се Лабуристичка партија оптужује за институционални антисемитизам, уз додатне тврдње да њен лидер Џереми Корбин затвара очи пред том чињеницом. Прије недељу дана партију је напустило девет посланика који су антисемитизам у редовима партије навели као кључни разлог, или један од кључних разлога због којих напуштају лабуристе. Оваква врста побуне одавно није виђена на британској политичкој сцени.

Да ли је заиста ријеч о изненадној епидемији антисемитизма, или је посриједи намјерно драматизовање и политичка злоупотреба овог опаког облика расизма?

Када је о Лондону ријеч, чини се да су оптужбе за антисемитизам само један од инструмената у снажној медијској кампањи, чији је циљ да се дискредитују Лабуристичка партија и њен лидер. Евентуални Корбинов долазак на власт и кретање Уједињеног Краљевства улијево морају се спријечити и зато су сва средства дозвољена. Како није лако оспорити Корбинову критику владајуће економске и социјалне политике, центри моћи су одлучили да га прогласе за притајеног антисемиту. Са таквом љагом се не може опстати у високој политици западних држава.

Корбин је и отворени критичар политике коју Израел већ дуже од пола вијека води на окупираним територијама Газе и Западне обале, а критика израелске политике један је од најкраћих путева до фаталне оптужбе за антисемитизам.

У Француској ће тај пут бити и додатно скраћен. Макрон је управо обећао лидерима јеврејских заједница да ће појачати мјере за сузбијање антисемитизма, оживљавајући притом једну стару идеју – Макрон планира да антиционизам подведе под дефиницију антисемитизма. Тиме би антиционизам, који је до јуче третиран као легитиман политички став, могао бити криминализован као облик расизма. То је рискантан потез и може се тумачити и као гушење слободе изражавања и покушај да се блокира било каква критика израелске политике.

Непосредан повод за радикално Макроново иступање везан је за антисемитске увреде које је, током једног суботњег протеста у Паризу, група „жутих прслука” упутила филозофу Алену Финкелкроту. Ријеч је о утицајном париском интелектуалцу и једном од „40 бесмртника” чувене Француске академије. Иронијом судбине, филозоф који је пречесто кокетирао са расизмом, постао је и сам жртва примитивног расистичког напада.

Узгред, домаћим читаоцима који дуже памте, Финкелкрот може бити познат као човјек који је деведесетих писао да су Срби инхерентно зли и упоређивао их са нацистима. Истовремено, патњу и страдање „европеизираних” Хрвата изједначио је са страдањем Јевреја. Дирљиво разумијевање за хрватску ствар донијело му је у Француској надимак Финкел-кроат.

Како су „жути прслуци” имали велику подршку јавног мњења, Макрон је искористио антисемитски испад да би их додатно дискредитовао – дакле, не само да су агресивни, не само да уносе неред у француске градове, већ су и антисемити, а то цивилизовано друштво не смије да толерише.

Ако је Макрон открио да бујање антисемитизма траје годинама, ако је још јула 2017. у једном говору изједначио антиционизам са антисемитизмом, због чега није раније кренуо у акцију? Шта му се то јавило баш фебруара 2019. и баш поводом протеста „жутих прслука”? Да ли је вријеђање Финкелкрота најтежи антисемитски инцидент у Француској, па је баш то прелило чашу?

Слична питања могла би се поставити и у Лондону. Како то да је антисемитизам наједном почео да јача баш кад су лабуристи кренули путем улијево? Како се тачно мјери и каквим је доказима поткријепљена теза о наглом бујању антисемитизма баш у овој партији и баш данас? Како то да је антисемитизам наједном постао ексклузивно „лабуристичка ствар”, од које су остали дјелови британског друштва ваљда оперисани?

Антисемитизам је зло дубоко укоријењено у европским друштвима, и биће, као и други облици расизма, увијек присутан. Цивилизована друштва и одлично организоване јеврејске заједнице имају механизме да то зло држе под контролом и то су до сада успјешно чинили. Тим прије се оптужбе за антисемитизам не би смјеле употребљавати као политичка батина којом се дискредитују социјалне побуне и протести, или којом се блокира дебата о крупним свјетским проблемима попут палестинског.

Реијч је о опасној игри која се може вратити као бумеранг и може довести до новог јачања антисемитизма. Превише је социјалног гнијева на улицама европских метропола, фрустрирана и маргинализована муслиманска мањина је све већа, и тло је све плодније за ескалацију социјалних, па и вјерских сукоба. Јефтине политичке манипулације су зато играње шибицом над буретом барута.

Преноси: Пословни консултант

Прочитајте још:

Славље у Тузима: Заставе „Велике Албаније“ и терористичке „УЧК“ (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: