Политички атак Америке на Анкару: Иза свега се крију опаснији узроци од једног свештеника

Односи САД и Турске дошли су до усијања након што је турски председник Ердоган одбио да пусти из затвора америчког свештеника Ендруа Брансона, којег Анкара терети за умешаност у војни удар у Турској пре две године.

Амерички председник Трамп поручио је да САД неће седети „скрштених руку“ на овај потез Анкаре, а претходно је удвостручио царине на увоз челика и алуминијума из Турске.

Анкара је одговорила дуплирањем тарифа на поједине америчке производе, попут путничких аутомобила, алкохола и цигарета, као одговор на америчке нападе на турску економију.

Према речима Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду, тренутни односи двају савезника могу се упоредити са степеном заоштравања њихових односа пре две године.

Тада су, подсећа, након неуспелог пуча власти у Анкари на неколико сати блокирале турску ваздухопловну базу Инџирлик, коју користе снаге САД и НАТО-а.

„Oво сада је можда и веће заоштравање, јер на неки начин представља наставак кризе која је била делимично залечена. Иако једна овако велика сила попут САД сваки напад на свог грађанина доживљава као један мали напад на себе, јасно је да односи ове две земље не могу толико да трпе само због случаја Брансон и да се овде заправо ради о другим стварима. Пре свега о турском ангажовању у Сирији, односу Анкаре са Техераном, као и о наоружању. Дакле, реч је о много већим и ширим интересима који се тичу геополитике, војне индустрије и генералне спољне политике САД“, рекао је Јанковић у емисији „Спутњик интервју“.

Он додаје да је Турска, невољним сукобљавањем са САД, дошла у ситуацију да мора да смањи своје претензије на утицај у Сирији и сада је рањива на више фронтова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: