Политика

Пише: Батрић Бабовић

Политика није занат. Није ни алтруизам, ни садржај, ни мазохизам, ни празнина. Није ни пуноћа, ни знање, ни незнање. Није ни ограничено, ни неограничено, ни коначно, ни бесконачно. Политика није вјера, ни безвјерје. Није ни наука,ни техника. Није ни технологија. Владање јесте технологија. Технологију чине процеси. А процесе чини контролисана памет. Како контролисана? Одозго, са ограничењима домета према структурама на врху пирамиде. Врх пирамиде се најчешће зове „дубока држава“. Све ово важи за свијет око нас. За Црну Гору важи правило да је политика предузеће. Постоји немали број појединаца који је линију радни стаж-пензија остварио на политичком „дјеловању“.

Из скупштинских, владиних, владајућих или опозиционих ниша. Спратова или сутерена. Нивоа или поднивоа. На срећу и несрећу бирача. На срећу сопственог позиционирања туђим гласовима и заслугама. То предузеће функционише на обманама. На принципима ја теби-ти мени. Ово ћемо овако, а оно ћемо онако. Ваља знати да бирачи (Црногорци ), са једнаким жаром прате рат на Средњем Истоку, избор америчког предсједника, Путинове ставове о Украјини и НАТО, шавничку блокаду, локалне беранске играрије око опћине, будванске комбинаторике око небројеног блага и Стаљинград за формирање подгоричког главноградског управљачког пиједестала. Да несрећа буде још већа а трагикомедија трагикомичнија, неполитичари од тога немају ама баш никакву корист. Имају само штету, али и са њом желе да буду „носиоци промјена“. Јер исти конзументи политика кажу да се промјене не дешавају сваки дан. А оно што се не дешава сваки дан треба да уђе у историју. За сваког гласача власти или опозиције као награда или казна за „минуле борбе“,вјековне идеале и контрастне активности између различитих огледа и огледала.

Беранци се радују доласку Доналда Трампа у Бијелу Кућу (године почињу јануаром), подгоричани вјерују у колекторску симбиозу учесника маратонске постизборне трке. Прочишћена симбиоза се не односи на изградњу давно обећаног фекаломског чистача. Она је појам који објашњава нужност склапања коалиција свих типова и врста. О генитиву, дативу и акузативу овог ентитета говориће дани који долазе. До тада ће задах фецеса надлетати бравуре Кривог моста, Доналд Трамп умове грађана Берана који не знају једно слово о Вашингтонском споразуму, док ће Шавник бити блокирана политичка зона са отвореним порама за све врсте струја које дају горе, воде и еолски звуци. Док тужни вјетри гором вију и обзнањују пролазност живота у намученој Црној Гори, њени житељи на 200 километара антеро-постериорног пречника воде локалне и глобалне ратове са само њима знаним противницима.

У овој узбурканој причи, која је наизглед нелогична и нетачна, све је до иза границе душевног бола тачно. Умјесто да реформисана „Морача“ носи политичке нус продукте испод бројних „Кривих мостова“, исти завршавају на савјетничким и заливским позицијама. Савјетнички се налази у извршној власти, а заливски на Средњем Истоку. Први са сликама као реликтима прошлости, а други са милијардама као залогом за личну будућност. А предузеће по имену народ плаћа данак. У име чијих интереса и које политике остаје да се види. Јасно је да „предузеће црногорска политика“ није у стечају, док Црна Гора одавно труне у живом блату лоше изведених политичких представа њених тродеценијских властодржаца и програмираних опозиционих помагача. Датив коме служи народ има свој одговор. Умјесто њега ту је минут ћутања. Ради мање болног погледа у сиву зону страхорне будућности!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: