Политика малих учтивости
Пише: Душан Дојчиновић
Политика, малих пристојности, не може никада да шкоди.
Пример, када се враћамо кући, и видимо рецимо две монахиње, које смо срели успут, поздравимо их предано, и препонизно, јер то је, евентуално непознат представник црквене власти, а пред ввластима, па и грађанским добро је поклонити се, самоиницијативно.
Нема ту ироније, а на политику малих учтивости, може се гледати, и иронично, што се живота тиче, међутим…
Оне су неопоходне.
Доиста, те ситнице, немају никаквог крупног значаја. Па ипак постоје, ситнице која нас огорче, и ситнице, које нам макар на тренутак живот учине, пријатним и лепшим.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jesi li to obišlo i ti svijet za osamdeset dana!?
Ja ti sve verujem, ne bi ti lažunjalo. Nijesi ti takav, tebi to, sve da drugo jesi, nije svojstveno.
Moram i ja da probam taj Singapur!, učtivosti radi!
Nego, ljeba ti, je li daleko?
Te male učtivosti sam doživio u Istanbulu, onda nekoliko praznih mjesta pa Singapur i onda nigdje više.