Пољска је сустигла прву лигу Европе

Аутор: Philipp Fritz, Die WELT

Превод: Мирко Вулетић

Ни слом међународних финансија 2008 а ни продор избеглица 2015 нису погодили чланицу ЕУ Пољску. Што има привредне, политичке али и географске разлоге. Из корона-кризе ће Пољска изгледа изаћи још снажнија.

Десет пољских застава у позадини и ни једна европска. Иако председник државе Андрзеј Дуда и његов премијер Матеус Моравицки заједнички објашњавају позитивне последице једног европског инвестиционог програма. Што продају као свој успех, успех Пољске: а то им је и објашњење, зашто се виоре само бело-црвене заставе: “Овог успеха не би било да смо наставили политику “тапшача по раменима” из Брисела”, каже премијер.

750 милијарди еура, вели председница ЕУ-Комисије Урсула од Лајена, ће бити уложено да би се спречила снажна економска криза по окончању пандемије цороне. 63 милијарде од тога треба да добије Пољска: само тешко погођене Италија и Шпанија добијају више.

При чему Пољска привредно још и добро стоји. А ширење вируса је успешно успорила: ни у једној другој ЕУ држави није број инфицираних мањи: 22.900 људи су између Кракова и Данцига добили корону, што је скоро 11 пута мање него у Шпанији.

Чиме је Пољска опет демонстрирала колико је добро припремљена за кризе. Од кад је 2004 ушла у ЕУ, њен државни брод је заобишао у широком луку све велике европске сломове: еуро-кризу 2008, избегличку 2015 а сада изгледа и цорону.

Варшава чврсто стоји, док се остали тресу у темељима. А са великом тактичком спретношћу и великом порцијом среће је Пољска успела да постане и посебно атрактивна за стране директне инвестиције: просечно се 6 милијарди еура сваке године улију у њу.

Захваљујући периферној позицији у ЕУ и крајње неслидраној политици у избегличкој кризи се Варшава профилирала као отпорна на кризе. Иако је нејасно како ће Пољска убудуће дефинисати своју миграциону политику, али њена економска политика ће, сва је прилика, и после цорона-кризе славити успехе.

“Пољска ће и даље расти и економски сустићи прву лигу у ЕУ. Очигледно је да ће ускоро претећи Шпанију у економским показатељима”, каже Марек Белка, члан ЕУ-Парламента из опозиционог Савеза Демократске Левици (СДЛ), који је до 2005 био премијер Пољске а од 2010 до 2016 шеф Пољске Народне Банке (НБП).

На тој функцији је Белка био саорганизатор успешних мера владајућих конзервативаца против еуро-кризе. Привреда Пољске је била једина у ЕУ која је и за време еуро-кризе континуирано расла. Кризне 2008 за чак 5,1%.

“Пољска је и тада имала здрави банкарски систем а и данас је такав”, каже Белка, “пре свега због реформи претходне социјлистичке а не садашње владе конзервативне Партије Права и Правде (ПиС)”. Пољска је истовремено привредно стабилна и политички нестабилна јер њена ПиС влада води перманентни рат против ЕУ, чиме продубљује поделе у пољском друштву – каже бивши шеф националне банке.
Иако ПиС све више умножава економску снагу и утицај Пољске, у само земљи су линије конфликта подржаваоца и противника ове партије врло изражене. Нјена проблематична реформа правосуђа, коју су ЕУ-левичари строго осудили, отежава сарадњу Варшаве са Бриселом, иако Пољска енормно профитира из свог чланства у ЕУ упркос свим конфликтима са њом. Особито је веома мала умреженост пољског банкарског сектора са интернационалним финансијским тржиштима учинила Пољску мање изложеном финансијским шоковима.

Милијарда евра само од Мајкрософта

“Пољска нема ни проблем са тржиштем некретнина, као остале државе ЕУ. Од 2009 се интензивно купују станови и куће, јер је наше тржиште велико а истовремено располажемо са аутономном економијом”, каже Адам Џерниак, привредни аналитичар у варшавском консалтингу “Polituka Insight”, чиме додирује две централне тачке: снажни конзум и диверзифицирани извоз. Уз огромне инвестиције: само Мајкрософт је најавио градњу информационог центра у вредности од милијарду еура: највећа технолошка инвестиција пољске историје.

Оно што Пољска има у дигиталној инфраструктури, тој земљи недостаје у интернационалном повезивању, што се Варшави више него исплатило сада, у цорона-кризи. Пример: варшавски аеродром Чопин, највећи у земљи, годишње фреквентира око 15 милиона путника, Франкфурт 70. Стога је у марту ове године, кад се у западној Пољској појавио први случај цороне -док су у Италији болнице биле већ на ивици капацитета попуњене инфициранима- влада у Варшави могла благовремено да реагује врло оштрим мерама. И да спречи јако ширење вируса.

2015 се владајућа конзервативна партија ПиС свим силама супроставила и ширењу избеглица у Пољску: и ту јој је помогло што се налази на источном ободу ЕУ па је ретко који мигрант са Блиског Истока покушао да се докопа ње. Све оно што се дешавало у то време у Немачкој: дубока друштване криза због доласка избеглица и напади на избегличке кампове са жртвама: све је то Пољску заобишло.

“О каквом се овде недостатку солидарности уопште прича ? Пољска има своје националне интересе. Поједини страни коменатори, посебно они левичарски, свако мало распињу Пољску на крст због несолидарности Варшаве у прерасподели избеглица у ЕУ. А ко је у ЕУ солидаран са Пољском по питању Норд-Стреам 2, где је онда ту солидарност ?”, пита Доминик Тарцзyнски, посланик ЕУ-парламента из владајуће ПиС.
Он не види људе -који од 2015 долазе у Европу- као избеглице него као мигранте, првенствено економске. И ту се завршава дебата о обавезности хумане помоћи. Тарцзyнски наглашава да није расиста: “Ништа ми немамо против миграната: милиони Украјинаца су дошли код нас у Пољску, али легално. Интегрисани су у наше тржиште рада и поштују до бесвести наше законе”. Овим ставовима би у данашњој Немачкој био проказан као десни екстремиста. У Пољској је то владина линија.

Скоро 2 милиона Украјинаца су се од почетка рата против Украјине уселили у Пољску. Они су мотор пољског економског раста: запослени су у свим браншама. Тиме се Варшави поново исплатила географска позиционираност на ободу ЕУ.

Ако због корона-пандемије дође до слабљења зависности ЕУ и УСА од Кине, пуно посматрача је мишљења да ће Пољска бити прива земља која ће од тога привредно профитирати, посебно у скраћењу и сеоби ланца лифераната. То предлаже и пољски председник Дуда: он захтева да Европа поново постане место продукције. А Пољска је спремна да при томе преузме одлучујућу улогу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: