Пољски Харков – бесмислица постаје стварност

Актуелна украјинска влада неће и не може да се супротстави пољској експанзији

Дана 23. јуна у пољском Вроцлаву одржана је мала свечаност. Разлог је именовање једног трга по генералу петљуровске армије, Безручку. Такве ликове у Пољској воле: заједно са Пољацима Безручковљева дивизија је 1920. заузела Кијев, а затим ратовала против Буђонијевих трупа.

Сама церемонија сведена је на отварање табле са називом трга. Догађају је присуствовало неколико десетина људи, међу њима и амбасадор Украјине у Пољској Андреј Дешица, који је рекао да је ово веома важан дан, да је Безручко заједнички херој обје земље, те да су, удружене, Украјина и Пољска веома снажне.

Став званичног Кијева се креће од пузања пред Варшавом, до изражавања незадовољства, када са друге стране границе упозоре да Украјини неће бити дозвољен улазак у Европу са Бандером.

Истовремено, ни они који у Кијеву спроводе званичну политику, нити „активисти“ ни примјећују експанзију Пољске у њиховој земљи. А то се не дешава само у западним областима Украјине, посебно онима које су некада биле део Пољске. У источним регионима, Пољаци су такође веома активни, првенствено у једном од највећих градова у земљи – Харкову. Овде је веома активан Генерални конзулат Пољске, на челу са Јанушом Јаблонским, који има велико искуство дјеловања у замљама бившег Совјетског Савеза (Москва, Лавов, Калињинград, и сада – Харков).

У првој години рада Јаблонског (2016. године) у Харкову се открила спомен плоча Јозефу Пилсудском. Пољски генерални конзул изразио је своју идеју градским властима, које су подржале ову иницијативу, и ускоро се на згради, у Универзитетској улици, број 16, појавила спомен плоча, чијем је свечаном отварању присуствовао и пољски амбасадор Јан Пекло.

За Харков, и историју овог града, улога Пилсудког је безначајна. Будући диктатор Пољске студирао је на локалном Универзитету, али само једну годину. Онда је покушао да се пребаци на Дерпт (садашњи Тарту), а затим се нашао у Петрограду, гдје је ухапшен и послат у прогонство. Никада се више животни путеви Пилсулдског нијесу укрстили са Харковом, али меморијална плоча стоји, и у њу свакодневно гледају студенти и предавачи инжињерско-педагошке академије. Морам да нагласим да се Универзитет не налази негдје на периферији, већ у центру Харкова.

У модерној Пољској постоји култ личности Пилсудског, који се активно шири у Украјини. У региону Лавова, на примјер, људима показују стазе Јозефа Пилсудског (маршал је некад волио да пјешачи по Карпатима), и уче грађане Харкова да се поносе чињеницом да је у њиховом граду, па макар и само ту једну годину, студирао Пилсудски.

Пољаци се нијесу зауставили на постављању спомен-плоче. Крајем 2017. године Јануш Јаблонски представио је календар “Познати Пољаци и Харков”. Није тешко погодити да је најистакнутији међу њима – Пилсудски. Календар је двојезични, пољско-украјински, у њеном стварању је учествовало више организација повезаних са конзулатом Пољске. Таквих организација је много: Културно-образовни центар “Пољски Дом”, Харковско друштво поштовалаца пољске културе, Културни-образовни центар на Економском факултету Бекетов, Центар пољско-украјинске сарадње на Педагошком факултету, који носи име Сковороде, Центар за проучавање и популаризацију пољског насљеђа, и низ других.

Која је њихова улога? Прошле јесени, неколико десетина школaраца из Харкова отпутовало је у Пољску, гдје су посјетили Гњезно, прву престоницу Краљевине, па Познањ, као и велики број других историјских локалитета. Улогу домаћина и водича обављао је конзул Јаблонски, главом и брадом. Оваквих група током 2017. било је седам, то јест, Пољску су посјетили стотине младих Харковчана. Судећи по њиховим реакцијама, дјеца маштају о томе да се врате у Пољску.

Пољски дипломатска мисија у Харкову осваја и виртуелни простор. Почетком јуна ове године, конзулат је спровео презентацију апликације за паметне телефоне, под називом “Пољски Харков”. Развили су је особље и дипломци два универзитета у Харкову – Педагошког и Економског факултета. Већ на јесен апликације ће бити на располагању корисницима, и, након преузимања, свако ће моћи да научи да је Харков – град Пилсудског и других познатих Пољака.

Сам по себи, израз “Пољски Харков” је – апсурдан. Према попису из 1897. године, Пољаци су чинили само 2,3% становништва града, прије Другог свјетског рата, било их је само 0,55%, а на основу свеукрајинског пописа из 2001. године, у цијелој Харковској области живи свега 1936 Пољака, што представља 0,03% становништва. Стога, ако је израз “Пољски Лавов” – заснован на историјским фактима, “Пољски Харков” је – бесмислица. Ипак, ова бесмислица постала је стварност.

Ово што ради пољска дипломатска мисија у Харкову, у совјетско доба звало се – идеолошка диверзија. Данас се то зове – “мека моћ”. Тако се не одузимају територије, већ мозгови – кроз хуманитарне пројекте као што је спомен-плоча Пилсудском, календар са портретом пољског диктатора, слање дјеце из Харкова у Пољску, апликације за паметне телефоне “Пољски Харков”, итд…

Тежина пољског присуства у Украјини у односу на Њемачку или Француску је релативно мала, али су пољске дипломате много активније од својих западноевропских колега. У другој држави сличне активности дипломата сусједне државе изазвале би подозрење, али не и у Украјини. Актуелна украјинска влада неће и не може да се супротстави пољској експанзији.

Напротив: пропагирање “Пољског Харкова” погодује званичном Кијеву. У независној Украјини, поготово након државног удара 2014, украјинске власти се боре против руског Харкова. Град се интензивно украјинизује, али се то одвија потајно. Често и преко мурала. Они су данас у моди, и цртају их кад год и гдје год је то могуће. У Кијеву су, на зидовима кућа, већ нацртали Хетмана Скоропадског, чудесног козака, који убија двоглавог змаја. У Харкову такође има “идеолошки исправних” мурала, али постоје и они са ликом Гагарина, херојима Совјетског савеза, Народним умјетницима СССР.

Град се сјећа своје историје, и чак и данас покушава да сачува своју руску и совјетску прошлост. Један од алата за борбу против овога јесте и пољско насљеђе Харкова, без обзира колико је оно мизерно. Почетком јуна пољски амбасадор Јан Пекло је заједно са колегама из Мађарске, Чешке и Словачке допутовао у Харков. Један од циљева посјете била је и припрема конференције Вишеградске групе. Догађај ће се одржати у августу, уочи дана независности Украјине. Најављено је присуство више амбасадора и градоначелника. Могуће је да ће се за неколико година у Харкову окупљати министри и шефови држава Вишеградске четворке.

Харков се налази далеко од западних граница Украјине. Али, с обзиром да се пољске дипломате у том граду осјећају као истински господари, они, сасвим логично, позивају госте да дођу – у њихов, тј. пољски Харков.

Сергеј Пављенко: ФОНДСК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: