Полност и плодност су тема, а не сексуалност, Марија Стајић у „Српском св(иј)ету“

„Амерички научник Алан Карлсон који се око 40 година бави породицом је један од стурчњака који су дефинисали појам природне породице, јер се указала потреба у данашњем свету који се мења и мењају се различити облици суживота да се дефинише тај појам. Појам природне породице подразуме оца, мајку и децу, за разлику од свега другог што можемо видите у свету. Неке до појава као што су самохрани или разведени родитељи јесу последица, нису идеална породица, али заслужују помоћ државе и друштва; док се неки облици покушавају наметнути данас, можемо их назвати нетрадиционалним. То је сада актуелно око овог предлога Закона о истополним заједницама, где покушавају да нам кажу да је породица свако ко се воли, па то могу бити и двојица тата са усвојеном децом, или децом добијеном путем сурогат материнства, или две маме које вантелесном оплодњом могу да добију дете са особом која није у тој заједници. У том случају мора постојати донатор материјала, јер не може без мушкарца да се направи дете“, објашњава проблематику савременог друштва у емисији „Српски св(иј)ет“ Марија Стајић, координатор Коалиције за природну породицу, организације која је 15. маја била суорганизатор Шетње за породицу у Београду, чији је циљ освјешћивање јавности поводом предлога Закона о родној равноправности и измјена Закона о дискриминацији.

Она је говорила о неуставности ових закона по тврдњама Коалиције, што је била тврдња и за предлог Закона и истополним заједницама који је повучен из процедуре:
„Наш Устав не препознаје категорију рода,већ категорију пола. Ми имамо Закон о равноправности полова. Ако је родна равноправност исто што и једнакост полова, зашто онда доносимо нови закон? Ви у правном систему не можете имати правне норме које су дуплиране, једна мора да нестане. То је проблем и са истополним заједницама. Ако унесете појам истополних заједница, а касније кажете да ако желимо да постигнемо пуну брачну једнакост, онда морамо да их изједначимо са браком. Јер ако имате један ред за истополне заједнице, а други за хетеросексуалне парове, то је опет нека сегрегација, и тражиће се изједначавање, да и ово друго буде брак. Тако је то ишло у другим земљама“.
Уродњавање иституција, родни мејнстриминг, родно буџетирање- то су појмови који нас очекују у случају да буду изгласани ови закони. Међутим, Марија Стајић каже да никако ни изгласавање тих закона не треба да нас обесхрабри, већ да борба за права природне породице мора да се настави, као што је то у случају земаља гдје се овакви и слични закони налазе на снази већ више деценија.
Она нам је открила да хомосексуалаца у неким и најлибералнијим земљама има до три одсто само, код нас их је до један одсто, али да проблем настаје када се уводи појам рода, који доводи до различитих конфузија:
„Био је један човек у Америци који је био мушкарац, па је постао жена, и сада је постао змај. Он се сада зове Лејди Драгон, и потрошио је 75 000 долара на операције, да би уклонио носну хрскавицу, истурпијао зубе, ставио импланте да би добио рогове и истетовирао се као да има крљушт. Видите, имате лекара који је спреман да у етапама заради и до 75 000 долара, само да би задовољио нечије потребе за тим дубоким искуством и доживљајем себе. Очигледно има доста збуњених људи, и то нарочито у адолесценцији“.
Трансродност, како каже наша гошћа, је проблем тренда, у који врло често родитељи гурају своју дјецу, по узору на Анђелину Џоли и Шарлиз Терон. Даљи проблеми, како показују примјери из свијета се тичу педофилије и инцеста, који се већ полако легализују на појединачним случајевима, који могу бити искориштени у будућности као правило.
Она је поновила да слобода мишљења, као и друге слободе које су демократске тековине, попут слободе вјероисповјести, морају и требају да нам буду ослонац за све што покренемо и кажемо:
„Црква нема став, она има своје учење. Није хомосексуалност једини грех, па сад ми само о томе причамо. Наша нас вера учи да је и прељуба грех, и многе друге ствари. Ми идемо у цркву јер стално грешимо, али нећемо да останемо у том блату. Не мислимо да смо безгрешни“.
„Родитељи треба да знају да морају да се питају шта ће њихова деца учити у школи. Када смо спречили да ти образовни пакети уђу у наше школе 2017. године, Слободан Антонић је написао текст у ком је навео пример Русије, шта су тамо урадили када су под директивом УН били приморани да уведу неко сексуално образовање. Они су донели закон да не могу да усвоје ништа што је у супротности са њиховим Уставом. Тако су се оградили од тих међународних споразума. Одбили су оно што им је дошло са Запада, и ангажовали педагоге, социологе, психологе и родитеље и направили огроман друштвени дијалог, којим су дефинисали шта то њихова деца могу да уче. То је одличан пример и за нас“, наводи један од позитивних пријемера из руске праксе координаторка Коалиције за природну породицу.
Она је говорила о недостатку образовања, односно доступности информација које се тичу ризика које носе хомосексуални односи, контрацепције, абортуси и разне друге праксе које се пропагирају у разним уџбеницима за сексуално образовање, од којих су многе врло често ненаучне, па чак служе у пропагандну сврху.
Критика уџбеника за сексуално образовање је највише у томе што оне оптерећују дјецу темама које нијесу за њихов узраст, па је на примјеру сопственог дјетета говорила о томе која су то питања која се намећу дјеци одређеног узраста:
„Она зна да роде не доносе бебе, за шта нас често оптужују да ми лажемо децу. Она зна да беба настаје од маминог јајашчцета и татине семенчице, али није питала како та семенчица доспе до јајашцета. Управо је то оно што нам психолози говоре: да одговоримо на питања детета, али да не идемо даље, да не ширимо превише причу. Морамо бити свесни психичке и когнитивне зрелости детета. Није исто када вас пита оно дете од три или шест година“.
У том смислу, како каже Марија Стајић, треба да се учимо шта је то полност и плодност, а не сексуалност, и на крају констатује:
„Ми не оспособљавамо младе за живот“.
Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: