Положај СПЦ на КиМ тема у Бриселу?
1 min read
Питање положаја и имовине Српске православне цркве на Косову и Метохији вероватно ће већ у јануару бити отворено у Бриселу, у следећој рунди преговора са представницима власти из Приштине.
Ово је најавио премијер Ивица Дачић нагласивши да је интерес Србије да ово питање буде покренуто у разговорима са Хашимом Тачијем. Будућност Цркве на КиМ тема је која би могла да буде начета већ на следећем састанку, где ће главне теме ипак бити основање Заједице српских општина и правосуђе.
О будућности српске цркве на КиМ требало је да буде разговарано још летос, али је због других горућих питања то одложено. У разговору са представницима Приштине требало би да се коначно утврди формални статус СПЦ у покрајини, али и однос са властима у Београду.
У Српској патријаршији у среду нам је речено да статус Цркве јесте питање које би требало да буде разматрано на највишем нивоу, али и да нико из Цркве није добио никакав позив на консултације или разговор.
– Наш став поводом будућности КиМ јасан је и више пута изречен – Црква ће остати у покрајини без обзира на све проблеме и исход бриселских разговора – речено нам је у врху СПЦ.
– Очекивали смо да се о овом питању и раније разговара у седишту ЕУ. Надамо се и да ће Влада да консултује Свети архијерејски синод.
Модел будућности Цркве на КиМ питање је на које и држава и Црква нуде више одговора, од којих, међутим, ниједан није усвојен. СПЦ је тако одбила предлог статуса садржан у скупштинској резолуцији за преговоре, који предвиђа уговорни однос између СПЦ и власти у Приштини. Њен темељни став је да би за Српску православну цркву у покрајини, њен правни статус, храмове и објекте, држава требало да захтева међународне гаранције, пре свега ЕУ.
– То је најбољи начин да црква обезбеди сигурност за своју мисију и имовину – наглашавају у Патријаршији.
СПЦ не гледа мило ни на ставку из црквеног дела преговарачке платформе Србије којом је предвиђено формирање дводоме скупштине АП Косова и Метохије, са домом региона и верских заједница. Црквена тела овај став су оценили као супротан принципу одвојености државе и цркве, што предвиђа Устав Србије, али и прописи Косова.
Успостављање уговорног односа СПЦ и власти у Приштини, по угледу на статус Римокатоличке цркве у Италији, за цркву није прихватљив због непримењивости у косовским приликама. Патријаршија није задовољна ни ставом државног руководства које је до сада на неодређени начин предвиђало укључивање црквених тела у решавање будућности СПЦ на КиМ.
Један од модела будућности Цркве на Косову је заштита Епархије рашко-призренске у оквиру прописа који на важе и за сва друга правна лица на КиМ. Светиње и културна добра била би брањена међународним конвенцијама.
И Дечани на удару
Како власти из Приштине увелико доносе прописе који се тичу заштите културно-историјских споменика, СПЦ је почетком године основала одбор да прати спровођењем косовских закона у области заштите српске баштине на КиМ. Ово питање је веома значајно јер су храмови и црквена имовина честа мета Приштине. Упркос ауторитету Унеска, на удару Албанаца нашао се чак и манастир Дечани, који је под обезбеђењем међународних снага.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

