Помен европским вриједностима

Прошло је двадесет година од те злокобне ноћи, 24. марта 1999. године, у којој је уз језиве звуке сирена и експлозија широм Србије и Црне Горе, сахрањена наша драга, традиционална, слободарска, демократска, витшка, једном ријечју, стара Европа.

Негдје око 20 часова те ноћи, умрли су демократија, људска права, слобода, правда, хуманост, једнакост, солидарност…

Ратова је било увијек и биће их. То је, једноставно, усуд људске врсте да, за разлику од осталих становника планете, убијамо једни друге из похлепе, забаве, хира или неке друге болести ума. Али како уопште поставити дијагнозу човјеку са краја двадесетог вијека, који знајући да је хиљаду пута јачи, за седамдесет осам дана, са безбједних небеских висина, баци 22 000 тона бомби и ракета на нечију дјецу, жене, старце.

Свакога дана угашен је по један невини дјечији осмјех и један више, седамдесет девети, да овјере „свој рад“. Зашто?
Нису нашем народу никада били страни борба и умирање за слободу. Кроз вјекове свог постојања „свикли“ смо ратовати и били увијек такве „среће“, да нам је непријатељ био бар троструко бројнији и јачи, а неријетко и десетоструко. То су биле војске, стране и непријатељске, окупатори и завојевачи са којима смо сабљама и пушкама „дијелили царства“. Али како назвати оног, који ти у предвечерје 21. вијека, са петнаест хиљада метара висине, безличан и невидљив, пуца у дјецу? Да су нас напали преко Марице, Лаба, Ситнице, Мишара, Иванковца, Чегра, Круса, Мартинића, Царевог лаза, Брегалнице, Мојковца, Цера, Колубаре, Мачковог камена… Били би нам достојни непријатељи, страна војска, освајачи. Шта су овако, ко су и одакле су били? Кажу анђели па још милосрдни.

Ипак се чини да су Србија и Црна Гора, док су сви други држали главу у пијеску те 1999-те, поносне, храбре и саме, уздигнута чела директно гледале лице Сатане, у најгорем облику. Има ли страшнијег сусрета?

Страшније од самог ђаволског лица је када се, посматрајући га неко вријеме, смртно у њега заљубиш. То се на несрећу, десило црногорској владајућој олигархији. Она без обзира на све, своју земљу и свој народ, не питајући га, пошто – пото хоће да учини слијепим поданицима Сјеверноатлантске немани. Али, није то само љубав, то је добар начин да сачувају фотеље и све дебље коверте уз помоћ „Нато савезника“ из западног цивилизацијског круга. Наш народ каже да су брука, срамота и црн образ тежи од смрти.
Тако неки дан, црногорски министар за вањску употребу и дипломатска громада, Срђа Дармановић, умјесто братског саосјећања и пијетета према убијеној дјеци, каза да ће Црна Гора у свему и вазда подржавати Косово.

Један други министар, иначе за одбрану и дизање НАТО застава, свеопшти мултипрактик и бијели орао у покушају, брукајући државу и грађане који га дебело плаћају, недавно каза да он и партнери му, неће скрштених руку гледати на оно што ради Русија. Зли језици говоре да, од када је чуо за овако озбиљну пријетњу бившег предсједника ЖРК Будућност, Предрага – Пеђе Бошковића, Владимир Владимирович не успјева да заспе, а нагло је изгубио и апетит. Веле да му стално пред очи излазе страшне сцене са недавне вјежбе „Зима 2019“, коју је на Бјеласици извела најмлађа НАТО војска. Кажу и да су му стално пред очима Бошковић и Марковић, како незадрживо напредују ка Москви на оним страшним, моторним санкама.

Недостојни потомци славних предака, витезова и јунака, којим се некада дивила Европа, који су зарад одбране слободе и православља на мегдан смјело излазили и јапанским самурајима, постадоше преко ноћи најобичније НАТО собарице. Русија им непријатељ, а Њемачка, Аустрија, Турска и Албанија „партнери“. Тамо њима, а не Црној Гори. Истина, и њих ће памтити наша богата историја, али као једину власт која није бранила отаџбину, већ помагала освајача. И која хоће туђина за господара, по сваку цијену.

Говорили су тада, ДПС саборци из Брисела и Вашингтона, авионе им није обарала југословенска противваздушна одбрана, него технички проблеми, грешке пилота и удари громова. Удари громова? Па зар и то није неко знаменије. Али, небо нема без грома цијену, рекао би велики владика.

Вјечна слава херојима одбране отаџбине, свим недужним жртвама и вјечни мир невиним душама седамдесет деветоро палих анђела. Њихове нас очи са небеса посматрају. Све.

Извор: Покрет за Пљевља

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: