Помен на 27. годишњицу од некажњеног злочина над Србима

Пресјеница, Ледићи, Лисовићи, Десеци… Десетине пријератних српских насеља у Сарајеву и околини, у којима Срба више готово да и нема. Мјештани углавном побијени у протеклом рату, или протјерани.

Објекти спаљени и порушени. Мирис тамјана и јецаји – једном у години, када преживјела родбина и пријатељи, у пратњи сарајевске полиције, одају почаст жртвама.

Тако је данас било у Ледићима код Трнова, у којем су муслиманске снаге, још некажњено, звјерски убиле 24 мјештана – дјеце, старица и стараца, преноси радио телевизија Републике Српске.

Ледићи – село споменик пријератног српског битисања и ратне голготе, у подножју Бјелашнице. А био је „на снази“ комшијски договор о ненападању! Но, већ првих јунских дана 1992. године, Србе из небрањених Ледића напале су комшије из Дејчића и околних муслиманских села. Млађи са дјецом, у два правца, спас су тражили у збијегу и у бијегу.

Једна група је успијела. Другу су монструми сустигли. У њој, у живот тек закорачио, Милун Тешановић. И ту на обронцима Трескавице, „храбри“ муслимански „браниоци“ „витешки“ су се обрачунали са 18-омјесечним дјечаком.

– Породица Тешановић изгубила је десеторо у једном дану, најмлађег члана, дијете од годину и по дана, док је најстарији имао нешто више од 60 година. Жалосно је да су дјетету од годину и по дана ломљене ноге и руке, које није могло никоме зла учинити – наглашава Милена Витковић, тетка убијеног Милуна Тешановића.

Милун је убијен у загрљају оца Раде и мајке Винке. Поред њих рођаци му – десетогодишњи Драгомир и двије године старија Драгомирова сестра Данијела.

Њихови родитељи Ленка и Милорад и 13-огодишња Слађана Секулић. И полупокретни старци и старице који су, вјерујући комшијама, у Ледићима остали. Неки од њих и у девету деценију закорачили.

– Бака Иконија била је најстарији становник села, њу су са још четири старице убили и одвукли поред пута и бацили уз неку букву, и ту сам ју идентификовао по гардероби. Савки Васић, која је имала близу 80 година, одсјекли су главу и она никад није пронађена – наводи Славко Васић, син убијених Ненада и Маре Васић.

Десеторо Тешановића, деветоро Васића, Миовчићи и Кењићи, и свако свједочење потомака од претходног, језивије. Сметале су „комшијама“ монструмима и празне српске куће и помоћни објекти.

Све су опљачкали, разорили, запалили… Четврт вијека требало је тужилаштву Босне и Херцеговине да испише само једну оптужницу – против Едхема Годињака, Мудериса Шарића и Мирка Буњозе.

Суђење траје већ пету годину, а крај се не назире. Смјењују се инструисани свједоци – трновски и сарајевски, и „бране“ недобрањиво – оптужене злочинце. А неоптужених је још много.

– Не смију бити заборављена 24 недужна српска цивила која су у селу Ледићи, у федералној општини Трново, свирепо убили припадници такозване Армије БиХ, рекао је Миладин Драгичевић, изасланик предсједнице Српске.

Драгичевић је навео да је на данашњи дан прије 27 година муслимански војници масакрирали српске цивиле, који су покушали да побјегну из села Ледићи на Трескавици.

Духови прошлости у сабласно пустом, у коров зараслом, селу и готово три деценије касније. Тек троје повратника, од пријератних 50 сталних домаћинстава. И још толико повремених, у викенд насељу. Властитим средствима и уз мизерну помоћ кантоналних власти, имање су обновили пензионери Обрен и Драгица Миовчић. Но, до њихове куће, излокваним макадамом, тешко је стићи и љети. Умјесто помоћи трновска федерална власт, отима и оно што су сами обезбиједили.

– Општина нам је узела воду коју смо ми водили с брда и сад хоће да наплаћује. У свим овим муслиманским селима урађени су путеви и расвјета, а код нас ништа – каже Обрен Миовчић.

А српских села – споменика, које јецаји запарају и у којима тамјан замирише тек једном годишње, на подручју некада јединствене општине Трново је и превише.

– 85 одсто је таквих српских села из којих су Срби протјерани или побијени – истакао је Горан Тимотија, предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Трново.

Фалсификатори српског страдања у Сарајеву и околини, и даље истрајавају. Одмах, уз симбол незаборава (српски споменик) заувијек прекинутих безгрешних дјетињстава и уморених стараца, фалсификатори су направили још један. Баш ту, свега двадесетак метара даље, муслиманским војницима који у Ледићима никада живјели нису! Ваљда да срамотно „изједначе“ невине жртве и њихове џелате.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: