Помен протођакону Владимиру Јарамазу: Суштина његовог живљења је био сусрет и заједница

На градском гробљу у Никшићу, 17. јануара, када наша Црква празнује Сабор светих седамдесет апостола и Светог Јевстатија Архиепископа српског, одслужен је помен протођакону Владимиру Јарамазу (1980-2023), сабрату Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Поводом двогодишњице упокојења протођакона Владимира, помен на његовом гробу су одслужили свештенослужитељи Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, у присуству чланова породице и бројних пријатеља о. Владимира.

У дирљивом подсјећању на блаженог спомена протођакона Владимира, протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и старешина Цркве Светог Ђорђа под Горицом, који је више година у подгоричком Саборном храму заједно служио са протођаконом, казао је да је њега немогуће заборавити и са присутнима подијелио своје размишљање које је имао на други дан Божића ове године, када је служио са бројним свештенством и вјерним народом у Саборном храму.

„И онда у тој празничној служби непрестано су пролазиле слике Владовог свештенослужења и његовог гласа, не у смислу неке фантазије, него како је то изгледало кад Владо служи. А онда и мимо Литургије, сједећи с пријатељима и пролазећи кроз разне приче и ситуације и сусрете са људима, много пута се сјетимо како би он реаговао, шта би рекао, како би се нашалио… На тим нашим окупљањима, путовањима и црквеним скуповима често бисмо поменули начин, израз, како би он одреаговао. Дакле, сјећање на њега је интензивно. Наравно, то подразумјева и да фали и да многе ситуације, многи наши сусрети нијесу више исти, неких скоро и да нема.“

Прота Мирчета је истакао да је то присуство о. Владимира толико интензивно, да га је просто немогуће заборавити, зато што је његов живот био сав у сусрету, сав у сабору, у заједници:

„Суштина његовог живљења је био сусрет и заједница. И то је наша нада! Мене то лично тјеши увијек, да кад ми људи слаби, грешни, никакви, не заборављамо наше пријатеље, а могу замислити како је то код породице, онда је то нада. А како Бог да нас заборави?!. Наравно да неће. Када је Владо присутан у нашем слабом сјећању, нашој малој љубави и не можемо да га заборавимо, колико је он присутан у Божијем сјећању и у Божијој љубави, која је неизмјерна!? И то је наша нада и наша утјеха!“

Доживљавајући то тако, да је блаженог спомена протођакон Владимир у близини Божијој и да ћемо се опет срести у тај дан кад Господ каже, отац Мирчета је казао да зато не ридамо као они који немају наде:

„Него они који вјерују у Христа васкрслога и Христа који се родио у пећини, који је обрезан осми дан и који се крстио у Јордану, када се чуо глас Бога Оца и пројавила Света Тројица као љубав. И није ни чудо што је Владо отишао у сплету тих празника, између осталог. Што нас је напустио у сплету свих тих највећих догађаја гдје се пројавила и пројављује Божија љубав. И то је нада за нас слабе и грешне, а знамо да је за том љубављу чезнуо од дјетињства, да је њоме живио, да се њој радовао наш брат који нас је данас окупио и којем је окуп и окупљање био живот. Са том надом и са том тугом и радошћу смо овдје и бићемо увијек са њим, док Господ не дође и будемо сви заједно“, казао је протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Протођакон Владимир Јарамаз (1980-2023), сабрат Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, упокојио у Господу у 43 години живота на празник Сабора Светог Јована Претече и Крститеља, 20. јануара 2023. љета Господњег, одслуживши Свету литургију и причестивши се Светим тајнама Тијела и Крви Господње.

Протођакон Владимир Јарамаз страдао је у саобраћајној несрећи која се догодила око 14,15 часова на магистралном путу Никшић – Подгорица.

Отац Владимир је рођен је 10. маја 1980. године у Никшићу. Студирао је Богословски факултет у Фочи и Београду, као и Факултет визуелних умјетности у Подгорици.

У чин ђакона рукоположен је 6. јануара 2010. године, а чином протођакона одликован је 21. фебруара 2015. године.

Иза себе је оставио супругу Милицу и ћерке Ангелину и Дивну.

Сахрањен је у недјељу, 22. јануара 2023. љета Господњег, на градском гробљу у Никшићу.

Извор: Светигора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: