Поново омча, звана Сребреница

Пише: Јован Лакићевић

Слутећи намјеру Енглеза, највећих српских (и руских) непријатеља у потоњих неколико вјекова, да по сваку цијену намакну Србима геноцидну огрлицу за дуго времена, потрошио сам, у минулим мјесецима више текстова на овом Порталу. Сви су, практично, били под једним наднасловом: Сребреница као највећа подвала Србима у минулом вијеку.
Свједоци смо, нажалост, да се та монструозна подвала наставља са најавом амбасадора БиХ у Уједињеним нацијама, извјесног Алкалаја (! )да Склупштина УН донесе декларацију о геноциду у Сребреници! Оно што Енглезима, захваљујући Русији, није прошло у Савјету безбједности, сад ће бити на дневном реду Скупштине УН!
То што такве резолуције „нијесу обавезујуће“, не може бити изговор за нечињење да се такав злочиначки подухват Запада заустави и разобличи! Њихов разорни пропагандни ефекат никако се не смије занемароити!
И док српски политичари, из сва три српска ентитеа, с мање, или више политичке памети (и вјештине), губе вријеме на више дестинација, у одбијању понижавајућих и бесмислених ултиматума, поводом Украјине и Косова, Енлези им, у сарадњи са Алијиним следбеницима у Сарајеву – спремају „изненађене“ у УН!

У овом случају изостао је и онај први, најнужнији корак, – повлачење амбасадора Свена Алкалаја из Њујорка. Или бар ја нијесам запазио да је „други ентитет“, односнпо Република Српска то покушала да учини!
Или, можда, у Бања Луци мисле, да је прича о Сребреници завршена Извјештајем Међународне комисије, на челу са Алкалајевим сународником , часним др Гидеоном Грајфом, у коме је јасно речено да „геноцида у Сребренци није било!“.
Свен Алкалај, на чије је, неке раније иступе, М. Додик изрекао најозбиљније примједбе да он „тамо не наступа у име БиХ“, за ово није много марио. Свен, очито, и сада наступа „ у своје име“, односно у име још понеког, зависно од „добровољних прилога“!
Бавећи се морбидном и, по својој суштину, аморалном темом, званом Сребреница, прочитао сам добар дио тога што је о њој написано, укључујући и бесрамне, антиправне и несумњиво антисрпске хашке пресуде, тим поводом, нашим војсковођама и државницима. И закључио, без имало резерве, да је Сребреница монструозни пројекат Емајлсикса и његове млађе сестре ЦИАе, како би се Србима, за сва времена, на чело ударио печат – геноцидног народа!
Ово што се најављује у Скупштини УН само је наставак те бескрупулозне злочиначкле приче. Никако не треба сметнути с ума да су Енглези, готово у свим западним парламентима, у којима посредством линка последњих недјеља гостује њихов фаворит Зеленски, успјели у намјери да се усвоје резолуције о геноциду у Сребреници! То је у Црној Шуми одрадио шеф Бошњачке партије, извјесни Ервин Ибрахимовић, који је тим чином зарадио мјесто министра (сам Бог зна чега) у потоњој антиуставној Влади Ц Г. Колико да се зна. Покушао сам тада да упозорим моје земљаке, тужне црногорске парламентарце, да то не чине, да не усвоје срамну Резолуцију, да је у питању подвала вијека Србима. Но, изгледа, нијесам имао кога.

Не волим да се понављам, али ћу у овој прилици, због нових посјетилаца Портала, ипак рећи: „У Сребреници је био геноцид, али над истином и тежак и страшан злочин, али над Србима“! То је цитат Александра Дорина из Базела, који се годинама истраживачки бавио Сребреницом и о томе на њемачком језику објавио двије књиге!
Ту се не мисли на злочин који упорно покушавају да нам потуре Енлези у споменутим резолуцијама, већ на стварни злочин Н. Орића у Подрињу у прве двије године рата, када је на звјерски начин, по сведочењу и подацима професора Иванишевића, побијено 3.265 спске нејачи! Западу су, наравно, биле важне ове измишљене муслиманске жртве!
Кад ми је мој колега и пријатељ Ристо Ђого, показао снимак на Палама негдје 1993. године, гдје Насерове балије силију српску мајку, пред очимна супруга и дјеце, а затим је закољу, а чланове фамилије потом звјерски побију, замолио сам га братски да то не приказује. Јер, послије таквог снимка никад неће бити тзв. националног помирења. И он ме послушао. (Н. Орић је, иначе, у НАТО Хагу осуђен условно за „паљевину неколико сијена и убиства неколико говеди“!
Оно што ме данас ужасава јесте говор актуелних српских врана, било да су политичари, или политички коментатори: „ У Сребреници није било геноцида, али је био тежак ратни злочин…“ Какав и чији злочин, господо? Наведите ми име једног команданта бригаде, пука или корпуса који је издао наређење о стријељању муслиманских заробљеника?

Наведите ми имена извршиоца, осим самопријављеног, несумњиво потуреног Дражена Ердемовића , који је заједно са својих седам другара, од којих је с њимо само један био Србин( и зато осуђен), из Десетог диверзалнстог одреда. Њима је тада, умјесто М.Пелемиша, „командовао“ пуковник Њубиша Беара, неутврђене националности, прије тога командант чувене Лоре и надзорник Брозових Бриона!
Како је споменути Беара дошао за помоћникас команданта Генералштаба Војске Р С, никад ми неће бити јасно, али он се својски трудио да налоге Емајлсикса око Сребренице испуни. Ишао је од команданта до команданта оних што су учествовали у ослобођењу Сребренице, с једном те истом молбом, да му дају превозна средствѕа и људе за „превоз муслиманских заробљеника“, али, колико сам схватио, ни један му није изашао у сусрет!
Једине слабе тачке овог издајничког пројекта, била су двојица „безбедњака“ војске Репуиблике српске, потпуковник Дринског корпуса, Вујадин Николић и резервни мајор Братуначке бригаде, Момнир Талић ( по чијем је лажном свједочењу генерал Ратко Младић добити доживотну робију! Њих двојица виђена су, заједно са Љ. Беаром и припадницима 10. диверзантског одреда . на неколико стратишта гдје су стријељани заробљени муслимански војници.
Нема свједока, али остао је запис у архиви Холандског батаљона, који је учествовао у обезбјеђењу Сребренице, да су „припадници енглеског САС батаљона тих дана „гостовали“ у Сребреници, одлазећи рано ујутро на терен, и да су се касно враћали, чистећи одјећу, али и оружје“. То спомиње и В. Шешељ у својој књизи да „Геноцида у Сребреници није било“ али је и након тога изостала анализа шта је батаљон САСа тијех дана радио у Сребреници! Мени је јасно, али не знам да ли је и вама, поштовани посјетиоци Портала. Покушавали су да намире задату бројку од г. Клинтона од пет хиљада погубљених муслимана, да би по Србима могла да дејствује НАТО авијација! Нешто им није ишло од руке!

Енглези то, вјероватно, не могу себи опростити. Зато се труде да тај свој војнички неуспјех данас надокнаде, сијући резолуције о геноциду у Сребреници по свијем меридијанима, укључујући и ову у Уједињеним Нацијама! Аман, господо гуштероиди!
За разлику од Хашког НАТО суда, који никад није утврдипо број муслиманских жртава у Сребреници, Гидеона Грајф и његова Међународна комисија помиње цифру од 3.7оо погинулих муслимана, рачунајући ту и оне који су страдали у пробоју према Тузли и у међусобним обрачунима.
Др Војислав Шешељ спомиње бојску од 1.200 страдалих заробљених муслимана, рачунајући, наравно, и оне које је побио Љ. Беара са припадницима 10. дциверзантског одреда. Већ споменути швајцарски истраживач, А. Дорин, рачуна да није било ни толико. Најзад, представник Уједињних нација у Сребреници, Американац Филип Корвин, устврдио је у вријеме ослобађања Сребренице, а прије Дејтона, да је тамо погинуло 7оо муслимана!
О каквом „великом злочину“ говоре српске незналице?
Је ли неко, рецимо из Бања Луке, размислио – шта ћемо с оних а 8.3оо „жртава геноцида“ из 13 босанских општина, како стоји на улазу у Поточаре, колико их је у Поточарима, без присуства српских, или било којих других, форензичара, тамо сахрањено. Јесу ли то , све заједно, „жртве Сребренице“? или су то, аутори антисрпског пројекта Сребреница, суочени са безмјерним фалсификатом жртава и броја „погинулих“, покушали да нађу излаз из бесрамног лавиринта у којег су се сами заробили!
Не знам како ће се окончати наум Енглеза и Алкалаја у Скупштини Уједињених нација. Ако, као и досад, будемо незаинтересовани, ту свашта може да се деси. Али, што се тиче Србије и Републике српске , (заробљену Црну Гору нећу ни да спомињем) мислим да би што прије требало усвојити законе који ће бити контра Аустријанцу ( словеначког поријекла, горем од Бењамина Калаја) Валентину Инцку, који нам је оставио његов Закон о негирању геноцида у Сребреници, за трајно национално непомирење.
Предложио бих, наиме, да сви они грађани Србије и Републике Српске, који признају и јавно посвједоче, не само „геноцид у Сребреници“, већ и некакав „велики злочин“ ( још једном – чији забога?) подлежу одговарајућим санкцијама.
У овом прегнућу мислим да бисмо морали да претекнемо Енглезе и Свена Алкалаја у Скупштини УН!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: