Поново скочио дуг Србије због валутних разлика

Влада Србије треба да преиспита постојећу стратегију задуживања у доларима на међународном финансијском тржишту, препорука је Фискалног савета Србије, дата у извештају о фискалним кретањима у децембру прошле године.

„Дуг државе на свим нивоима власти је у децембру повећан за 450 милиона евра, као последица повлачења кредита Светске банке, задуживања на домаћем финансијском тржишту, издавања нове гаранције „Србијагасу“, али и јачања курса долара у односу на евро“, наводе фискалци у извештају, истичући да је услед јачања долара у односу на евро и током јануара, дуг државе достигао чак 23,7 милијарди евра.

„Драстичан пад вредности евра према долару настављен је и у јануару, за седам одсто, што је повећало јавни дуг за 500 милиона евра, па је на крају месеца достигнут ниво од 23,7 милијарди евра, односно преко 74 одсто БДП“, рачуница је Фискалног савета. Током 2014. динар је ослабио према заједничкој валути еврозоне за 5,5 одсто, а према америчком долару за чак 20 одсто. Слична кретања на девизном тржишту настављена су и у јануару 2015. – динар је ослабио у односу на евро за додатних два, а према долару за чак девет одсто.

Министарство финансија и Фискални савет изражавају укупан дуг државе у еврима, па је слабљење те валуте према долару допринело повећању доларских обавеза изражених у еврима.

„Примера ради, држава је на међународном финансијском тржишту продала еврообвезнице у износу од 5,25 милијарди долара, које су на почетку године вределе 3,8 милијарди евра, а на крају чак 500 милиона евра више. Слично се догодило и са осталим доларским кредитима. Милијарда долара од УАЕ је у тренутку повлачења кредита вредела око 750 милиона евра, а на крају 2014. године већ 70 милиона евра више. На тај начин, задуживањем у доларима држава се нашла у сличној позицији као грађани са кредитима индексираним у швајцарским францима – раст како главнице тако и рате отплате кредита. Са буџетског аспекта, слабљење динара одражава се на раст расхода за камате који би само за доларске кредите могли бити осам до девет милијарди динара већи него 2014. године“, указују фискалци.

Већина кредита који су деноминовани у доларима су дугорочни – отплате главнице по основу еврообвезница неће бити пре 2017. године, док за арапски кредит главница доспева на наплату тек за 10 година.

„У тако дугом временском хоризонту сасвим је могуће да се актуелни трендови на светском девизном тржишту промене и држава за враћање главнице плати мање износе од оних на које указују тренутни девизни курсеви. Међутим, већ током 2015. године слабљење динара ће се свакако одразити на осетан раст расхода за камате“, наводи се у извештају.

Из Савета поручују да је потребно преиспитати постојећу стратегију задуживања у доларима на међународном финансијском тржишту.“ Због уске повезаности српске економије са привредама европских земаља, курс динара према евру испољава најмањи варијабилитет у поређењу са другим валутама (долару или швајцарском франку на пример), због чега задуживање у еврима прати најмањи валутни ризик. Влада би требало да размотри емисију еврообвезница деноминованих у еврима када се за то укаже потреба, јер уколико већ није могуће обезбедити финансирање искључиво у динарима, евро је друга најбоља опција“, закључују у Фискалном савету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: