Попис становништва у Србији: Пола милиона људи мање, али станова много више

Републички завод за статистику објавио је прве прелиминарне податке пописа становника – о броју људи, домаћинства и станова – и већ се виде занимљиве промене.

Нешто више од месец дана по завршетку пописа објављени су први прелиминарни резултати о броју становника Србије – од 2011. њих има готово 500.000 мање.

У Србији данас живи 6.690.887 људи, подаци су Републичког завода за статистику (РЗС) према попису обављеном крајем 2022. године.

Смањење броја становника забележено је у свим регионима – и то за око десет одсто – осим у београдском, где је број становника повећан за 1,6 одсто.

У Београду је повећан и број станова, за чак 18,6 процената, којих и на нивоу читаве Србије има више (12,26 одсто) у односу на попис из 2011. године.

Општине са највећим порастом броја станова су Чајетина, у оквиру које је планина Златибор, Сокобања на истоку земље, београдска Звездара и Нови Пазар.

„Имајући у виду интензивну градњу у протеклом периоду, такав податак је био и очекиван“, рекла је Дејана Ђорђевић из РЗС-а на првом представљању резултата пописа.

Попис је спроведен од 1. до 31. октобра 2022, уз продужетак од седам дана у неким градовима, као и уз могућност телефонског пописивања до 17. новембра.

Миладин Ковачевић, директор РЗС-а, наводи да је база података допуњена подацима из административне евиденције.

На тај начин додата су непописана лица, којих је било нешто више од 200.000, додао је.

„Ово је био први попис у Србији уз помоћ лаптопова и по свему судећи последњи традиционални, са прикупљањем података директно од грађана“, каже Ковачевић, додајући да би следећи – 2031. године – требало да буде потпуно дигиталан.

Становника Србије у односу на пре 10 година мање је за 495.975, односно 6,9 одсто.

Миладин Ковачевић тај одлив људи види као „мањи од очекиваног“, наводећи да је Србија „динамично подрује по питању миграција“.

„Било је и исељавања и досељавања“, навео је Ковачевић приликом представљања података.

У Војводини је 182.453 становника мање него 2011, а у Јужној и источној Србији 142.739.

Највећи пад броја становника забележен је у региону Шумадије и западне Србије – за 196.906 људи.

Када је реч о општинама, највећи пад забележен је у Црној Трави, на југоистоку Србије, уз границу са Бугарској, која је и општина са најмање становника у целој земљи – 1.066.

Поред Црне Траве, највеће црне рупе Србије су и општине Гаџин Хан и Бабушница, такође на југоистоку Србије, као и општина Рековац у Шумадији.

Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.685.563 становника (26.123 више него 2011).

Више од 100.000 становника има још 12 градова – Нови Сад (367.121), Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Нови Пазар (107.859) Зрењанин (106.562), Чачак (106.453) и Шабац (106.066).

До највећег пораста становништва дошло је у београдским општинама Звездара, Вождовац, као и у Новом Саду и Новом Пазару.

Највише људи живи у региону Шумадије и западне Србије – 2.031.697.

У Србији постоји и 2.550.854 домаћинстава и 3.628.175 станова, показују подаци пописа.

„Од тога је 7,7 одсто више домаћинстава у Београду“, навела је Ђорђевић.

Поред Београда, до највећег пораста станова дошло је на подручју Западне Србије, за 12,8 одсто, док је станова на југу и истоку земље само за један проценат мање – 12,7 одсто.

О попису

Из РЗС-а напомињу да су подаци „подложни променама“ током статистичке обраде.

Коначни резултати биће објављивани од априла 2023. до јуна 2024. године.

Међу њима ће, између осталог, бити и пресек становништва по годинама, етничкој припадности, као и број миграната у Србији, навели су из РЗС-а.

Ковачевић је истакао и да је био „уредан попис Албанаца“ у општинама Прешево, Медвеђа и Бујановац, на југоистоку земље, а који су пре десет година већином бојкотовали попис.

„Био је уреднији него у неким другим срединама“, навео је, додајући је према прелиминарним подацима у Србији пописано око 100.000 Албанаца.

Попис на Косову није спроведен.

Попис је био планиран за 2021, али је због епидемије корона вируса два пута одлаган.

Пописивачи су прикупљали податке директно од грађана, идући „од врата до врата“, при чему су одговоре испитаника први пут уносили у електронске упитнике.

Укупно је пописано 6.869.504 људи, што је за 200.000 више од броја становника, а из РЗС-а наводе да је то зато што су се неки пописали два пута.

Међу њима има највише студената, који су регистровани на родитељским адресама и тамо где живе током студија, преноси РТЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: