Попис у Црној Гори – година 2023/2024

Пише: Ранко Рајковић

Црној Гори следује попис становништва. Одлаган је двије године. Сада се не може избјећи. Када до пописа дође, било то следећег мјесеца или почетком следеће године, како ствари сада стоје, извјесно је да ће се попис становништва одвијати у сјенци пароле:

„На попис у бој, на попис у бој, за народ свој“

Необично је да такав поклич опстаје дуго времена снажно присутан у друштву које само себе дефинише грађанским и мултикултуралним. Неки политичари питање пописа доживљавају као голу статистику. Други политичари о попису пишу као о опасној асимилацији која је на дјелу не зна се на који начин. Трећи политичари попис тумаче теоријама по којима, у ситуацији напетој од незнано чега, друштво још није сазрело за попис. Ови трећи политичари (ДПС) врло су конкретни. Прекјуче су званично затражили да се Црној Гори омогући пролонгирање пописа за додатних шест мјесеци у којима би њено становништво, по њиховом суду, сазрело за изјашњавање.

Због свих којима се политичари поводом пописа ових дана драматичним тоном обраћају запитајмо се што уистину значи попис становништва? У најкраћем одговор би био – попис становништва је законом уређено прикупљање статистичких података о становништву државе.

Закон о попису становништва је јасан. У попису становништва не могу се помијешати бабе и жабе. Тачно се зна што се пописује. Тамо не важи она стара народна “Чула жаба да се коњи пописују па и она дигла ногу…” Не. Ништа од тога. Пред пописивачима сви су једнаки. На пописном листу нема привилегованих. Метафорички речено равноправне су и жабе и коњи, и пузачи и пливачи и летачи и прелетачи и скакачи и касачи и галопери у било каквој заједници се налазили и из било ког рода долазили. Равноправи су и припадници територијално нам најудаљенијих народа попут Ескима, Абориџина, Папуанаца чије је присуство забиљежено на попису одржаном у Црној Гори прије 12 година. Равноправни су са народима који на овим просторима вјековима живе. У тих пар редова пописног листа равноправни су и анонимуси и они који ћуте и они који се јавно и гласно декларишу. Равноправни су и патриоте и издајници, и кукавице и витезови, и изманипулисани и отријежњени, каква год им имена политичке странке надијевале.

Док у медијима одлијежу гласови за попис и против пописа, хтјели то или не постајемо свјесни да се пописом отвара ново бојно поље са на нашу срећу безазленим оружјем графитнога типа.

Како ће се спровести попис становништва у Црној Гори? На питања пописивача самостално ће одговарати лица старости од 15 година па навише. За дјецу млађу од 15 година податке ће давати један од родитеља, усвојитељ или старатељ. Националној, језичкој, вјерској зрелости оних који ће се на попису изјашњавати можемо прићи и на следећи начин. Када чељаде напуни 18 година постаје самостално. Свој је човјек. Добија идентитетску карту коју ми називамо личном картом. То је најважнији облик самосталности. Са 18 година година без икаквих забрана и гриже савјести чељаде може гледати све филмове па и оне који обилују насиљем и експлицитним сексуалним сценама, може добити возачку дозволу, може кривично одговарати, може склопити брак без сагласности родитеља, може промијенити име и пол, може урадити још много тога на сопствену одговорност што је могло урадити или јавно или тајно и неколико година раније, чак и са 15 година које ће на предстојећем попису представљати доњу границу за самостално изјашњавање.

Што мислите да ли су чељад стара између 15 година и 110 година, колико је имао најстарији становник државе Црне Горе, способна одговорити или отћутати на питања којим језиком говоре, којој вјери припадају, које су националности?

Што би чељад у овом старосном распону могла ново научити ако би се попис по жељи ДПС-а спровео шест мјесеци касније? Да ли би била поткупљена, застрашена, уцијењена, обманута… Од појединца који је предмет пописа становништва, а који се на горе постављена питања може изјаснити или неизјаснити много интересантнија су нам јавна оглашавања високих партијских функционера о спровођењу пописа становништва за који добро знају да је држави неизбјежан.

Желе ли партије пресјек материјалног стања Црне Горе?

Желе ли партије пресјек социјално-здраственог стања Црне Горе?

Желе ли партије пресјек културно-просветно-образовног стања Црне Горе?

На сва ова питања партија која је била на власти три деценије одговорила би са НЕ. Њу на попису интересују само националност, вјера и језик. Што је узрок таквом ставу? Можда може помоћи једна историјска аналогија која се тиче ничим ограничене владавине краља Ирода који се крајем старе ере уз помоћ својих војника и доушника жестоко борио против и најмање промјене у своме царству. Сјетимо се извјештаја о најпознатијем свјетском попису становништва који датира из доба краља Ирода Великог. “У то време изиђе заповест од ћесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху…”

У тој, Витлејемској пећини, догодила се промјена значајна за читав људски род.

Колико дуго Црна Гора намјерава пркосити уобичајеним друштвеним конвенцијама каква је и попис становништва. Да ли је Црна Гора вољна на миран начин прихватити било какве промјене у свом демографском и народносном бићу, или жели остати следбеник Иродовог духа и Иродоваца који су спремни и најмање промјене у етничком, језичком, културном ткиву Црне Горе у коријену сасјећи. А попис, не заборавимо, између осталог и те промјене јасно региструје. Но ако су Црној Гори далеки религијски извори који спомињу Давида, Христоса, Мухамеда можда јој је блиско нешто сасвим неидеолошко што потиче из њене скорије нацоналне историје. За разумијевање пописа могу ли јој помоћи стихови из “Горског Вијенца” којима Петар Први Петровић Његош пописује народ Црне Горе:

“А ја што ћу, али са киме ћу?

Мало руках, малена и снага,

једна сламка међу вихорове”

Ако се Црна Гора заситила и историје и поезије може се окренути визуелним доживљајима пописа и питањима која се пописом постављају. Довољно је да се присјети сликара Пол Гогена који је још прије 125 година насликао платно под називом:

“Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо?“

Метафору сликарског платна које се чува у Музеју лијепих умјетности у Бостону сувишно је објашњавати у идеји спознавања суштине људске заједнице.

Вриједно је примијетити да се попис у Црној Гори спроводи између осталог да би се дали одговори и на питања која је Пол Гоген у својој слици поставио. Попис ће нам помоћи да сазнамо одакле долазимо, ко смо и куда идемо.

Не страхујмо од питања која поставља историја, религија, филозофија, култура, умјетност. Не плашимо се и не свађајмо се око пописа. Приступимо попису без страха и подозривости. Имајмо самопоуздања. Вјерујмо у своју зрелост и способност да се на попису становништва слободно изјаснимо, или да се слиједећи принцип слободе о питањима националности, вјероисповијести и језика уопште и не изјаснимо.

Извор: Журнал.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: