Попис

Пише: Батрић Бабовић

Попис је најнеопходније дешавање за Црну Гору. Трезвоумни аналитичари не виде препреке у истовременом одржавању избора за црногорски парламент и извођења пописа. У Црној Гори постоји неадекватан статистички статус броја становника, држављана, броја пунољетних грађана са правом учествовања у процесу да бирају и буду бирани… Правим начином речено потребно је премјерити са којим капиталом, људским ресурсима, коликим бројем средње и високообразованих кадрова располаже Црна Гора. Директно или индиректно биће израчунато колика је функционална писменост становништва, број неписмених, квалитет политичког система, ниво здравствене заштите и квалитет образовних програма, демографске стратегије, ниво постојања или прикривања бијеле куге, број становника који се сели у главни град, становника који трајно или привремено напуштају Црну Гору у потрази за бољим животом…

Није похвална информација да три године заредом држава од око 600 000 становника биљежи негативан природни прираштај. Више од десет градова имају виши број умрлих од броја рођених, економисти кроз призму струке или политичке припадности гледају на развој државе и дистрибуције пројеката који су у (не) складу са реалним или нереалним потребама. Попис би требао да обухвати колико је високошколаца школовано у Црној Гори, а колико на универзитетима у региону или земљама Европске Уније. Реалан попис и здраво пребројавање крвних зрнаца (не) постојећег система једини је услов опстанка Црне Горе. Извагати разлике између сјевера и југа, поправити негативан биланс једног дијела државе према другом и све последице проистекле између двије поменуте паралеле, морали би да буду полазна основа за исправљање вјечне црногорске „ криве Дрине“. Исправан попис значи исправан бирачки списак, а исправан бирачки списак да ли смо младо или геријатријско, односно да ли је неовисни Монтенегро меритократско или амбасадорско-партитократско друштво или микрон амбасадорских колонија. Да су амбасаде наредиле 42. и 43. Влада са постојећом Скупштином направиле би и донијеле Законе о Влади и Скупштини и постали би уређени низ у систему западне војне алијансе. Очевидно то није одговарало центрима моћи, па је неовисна Црна Гора једина НАТО држава која нема претходно именоване законске акте. Зато нас пала Влада води у свемир у секунд, док за прикључење ЕУ даје петогодишњи гарант да ће се то десити.

Вјероватно су мањи отпори у митарствима и ваздушним сферама него што је то правило за Омов закон на земљи при свим врстама кретања. Идемо тамо гдје имамо отворена поглавља и затворена врата, гдје отварање врата зависи од наших исправљања и нивоа образовања, поштења, рада, реда, дисциплине и изградње чврстих системских правних норми и институција. Чудан пут са старим навикама. О изнесеним милијардама народног блага нико не говори. Од Кипра, преко Швајцарске, Емирата, региона, разних пореских рајева… Треба ли пописати све ово? Како? Ко? Улога новог предсједника државе? Улога актуелне парламентарне већине? Да ли ће бити нове 3/5 парламентарне већине без Омерте? Хоће ли покрадене
милијарде бити враћене кући?

Ових питања не би било да је било правог пописа са јасним стратегијама и прецизним питањима. Ако изумремо нико нас неће питати јесмо ли били овако или онако национално или вјерски оријентисани. Питаће нас да ли је урађен посао за оне који долазе иза нас.

Они који остану иза нас гледаће да ли смо видјели далеко или нисмо видјели даље од носа. Ако попис не буде одржан, паралелно ће трајати започета слобода и бетониране партитократије у неовазалном колонијалном руху три до пет амбасада које никако да проведре изнад Горе Црне. Ако не због нас, оно бар због 1999. године која нас веже од почетка до краја вијека без престанка!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: